SLOBODAN SASTAV

0
(0)

Taman sam smislila dobar izgovor za svoju skribomansku neaktivnost, kao: bile slave, jedni domacini – drugi gosti, pi’, jedi, pevaj, posti! zimske carolije i vinske vragolije (vidi: mamurlik, Vujaklija, str. 513, izdanje2003.)… kad se onaj tip ubaci u mali ekran i sve to istrkeljiše umesto mene. Ne mogu da verujem! I, sad, kad ja kažem da sam ja to prva smislila – ko da mi veruje. Vi bi poverovali? Ne bi, naravno. Jer, ko sam ja? Knjiški miš. Poznata u krugu svoje porodice. Dobro, možda malo šire, od apoteke do drvare. A on, javna licnost. On vec u startu ima prednost cizama od 9 milja, povrh toga još je i muško (ako je na rec verovati). Sad i to da rašcistimo: kad se za ON kaže da je JAVNA LICNOST to je ok, a kad je to ONA, onda je JAVNA ŽENSKA. Dodje mi da odem!

Ali nisam o tom htela da pišem… u startu uvek promašim temu. Cak i kad je zadam sama sebi. O drugima, da i ne govorim. Školski primer, pismeni zadatak, mesec novembar, petak, kiša izmedu neba i zemlje razvukla tampon zonu, vetar vrhovima borova i jela mete ulice… idila. Tema: Osvanuo je suncan dan! A tek ovo: IV razred, VI cas, prepodnevna smena, sunce upeklo u zamazana stakla, a samo nedelju dana do raspusta (cak i pitoma deca vec uveliko podivljala), tema: Segmenti edukacije u dijalogu Mirka i Slavka u poredenju sa rasponom sokolovih krila u narodnoj… Mene su obicno budile tetkice oko 9 uvece, kad pospremaju i krenu kuci… A slobodan sastav? E, tu smo posle 27 minuta, svi (osim Marine – s njom “nisam bila dobra“) predavali vežbanke. Uvek sam imala po tridesetak spremnih slobodnih sastava. Razredna je u pocetku citala, posle odustala. Odvoji Marinin pismeni, procita i oceni, a ostale samo upisuje 4, 5, 5, 4, 5, 5, 4… One cetvorke – zbog lošeg rukopisa, fol… Ustvari nema izbora… Nije da se hvalim… A nije baš ni… (kolk’ko tacaka!) Volela sam i lektire. Em, procitaš knjigu, em, sve to prepricaš – slobodorucno!

Jednom, tako, dode direktor, traži najboljeg ucenika, pa još da je iz ugledne porodice (tj. da je tata to, a mama ono), da ima belu bluzicu, crnu suknjicu i lakovane cipelice, pa još po mogucnosti da se preziva Jocic. Jedino se nije opredelio za boju mašnica, ali i to se brzo rešilo, svi smo vec gledali u Suncicu. Razredna, na ocigled celog razreda, od ponosa pocne da raste, baš kao da je za uspeh zaslužna licno ona, a ne titula Suncicinog oca. Direktor je edukativno pomilovao vrednicu po zlatnoj kosici, razredna je u meduvremenu pundom zaklonila luster, a Sucica treptala svojim plavim okicama. Vecina ucenika se dosadivala, ali nas nekoliko ukapiralo je da se radi o Zmajevim decjim igrama, što znaci da je na pomolu katastrofa. Elem, kad je zadovoljni direktor otišao, kad smo Suncicu vratili u položaj “spavace lutke“, pokušali smo razrednoj da objasnimo stvar. Stvarno je bilo žalosno gledati kako se sirota žena iz onakve velicine svodi u deminutiv, ali izbora nije bilo. Šta sve nije pokušala da na Zmajeve igre, uz Suncicu, pošalje i mene, kao nekog ko bi joj nosio svesku, užinu i ciste soknice – bez uspeha. Suncica je tri dana vežbala dikciju na mojim slobodnim sastavima i otputova… I sve bi se možda i dobro završilo da na tim istim Decjim igrama, posle sokica, keksica i rukovanja sa poznatim pesnicima, nisu svi dobili papir i olovku da demonstriraju svoje literarne sposobnosti. “Hajde, deco, napišite nekoliko svojih omiljenih stihova.“ Tu Suncica napiše, pa još i citko potpiše “Mile voli disko, disko, a ja kolo“… Tri pesnika od zaprepašcenja padnu u nesvest (isina, posle se ispostavilo da se uz sokove služio i alkohol), a organizator se brzinom svetlosti razvede od žene (jer su ga hitno zvali na raport, pa ga pronašli u garderobi sa švalerkom). Bože moj, svako cudo za tri dana. Suncica je završila kao dak generacije, a ja sa ukorom nastavnickog veca.
Sad su neka druga vremena, mada je obicaj ostao isti. Kad treba pisati na zadatu temu, sednem, oslonim se na laktove (toliko potrebne u životu), duboko udahnem, zagledam se u treperavu svetlost ekrana… a onda me, sutra oko podna, probudi Staratelj da zaspem supu… Ko je rek’o prijatno?
Ne vidite poentu? Pa, evo: Predlažem da se Sveti Nikola što pre ukine ako ne zbog posta, ono zbog rada skupštine.


Kako vam se dopao ovaj članak?

Click on a star to rate it!

Average rating 0 / 5. Vote count: 0

No votes so far! Be the first to rate this post.

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

error: Dođi juče !!