SLOBODAN SASTAV

Taman sam smislila dobar izgovor za svoju skribomansku neaktivnost, kao: bile slave, jedni domacini – drugi gosti, pi’, jedi, pevaj, posti! zimske carolije i vinske vragolije (vidi: mamurlik, Vujaklija, str. 513, izdanje2003.)… kad se onaj tip ubaci u mali ekran i sve to istrkeljiše umesto mene. Ne mogu da verujem! I, sad, kad ja kažem da sam ja to prva smislila – ko da mi veruje. Vi bi poverovali? Ne bi, naravno. Jer, ko sam ja? Knjiški miš. Poznata u krugu svoje porodice. Dobro, možda malo šire, od apoteke do drvare. A on, javna licnost. On vec u startu ima prednost cizama od 9 milja, povrh toga još je i muško (ako je na rec verovati). Sad i to da rašcistimo: kad se za ON kaže da je JAVNA LICNOST to je ok, a kad je to ONA, onda je JAVNA ŽENSKA. Dodje mi da odem!

Ali nisam o tom htela da pišem… u startu uvek promašim temu. Cak i kad je zadam sama sebi. O drugima, da i ne govorim. Školski primer, pismeni zadatak, mesec novembar, petak, kiša izmedu neba i zemlje razvukla tampon zonu, vetar vrhovima borova i jela mete ulice… idila. Tema: Osvanuo je suncan dan! A tek ovo: IV razred, VI cas, prepodnevna smena, sunce upeklo u zamazana stakla, a samo nedelju dana do raspusta (cak i pitoma deca vec uveliko podivljala), tema: Segmenti edukacije u dijalogu Mirka i Slavka u poredenju sa rasponom sokolovih krila u narodnoj… Mene su obicno budile tetkice oko 9 uvece, kad pospremaju i krenu kuci… A slobodan sastav? E, tu smo posle 27 minuta, svi (osim Marine – s njom ”nisam bila dobra”) predavali vežbanke. Uvek sam imala po tridesetak spremnih slobodnih sastava. Razredna je u pocetku citala, posle odustala. Odvoji Marinin pismeni, procita i oceni, a ostale samo upisuje 4, 5, 5, 4, 5, 5, 4… One cetvorke – zbog lošeg rukopisa, fol… Ustvari nema izbora… Nije da se hvalim… A nije baš ni… (kolk’ko tacaka!) Volela sam i lektire. Em, procitaš knjigu, em, sve to prepricaš – slobodorucno!

Jednom, tako, dode direktor, traži najboljeg ucenika, pa još da je iz ugledne porodice (tj. da je tata to, a mama ono), da ima belu bluzicu, crnu suknjicu i lakovane cipelice, pa još po mogucnosti da se preziva Jocic. Jedino se nije opredelio za boju mašnica, ali i to se brzo rešilo, svi smo vec gledali u Suncicu. Razredna, na ocigled celog razreda, od ponosa pocne da raste, baš kao da je za uspeh zaslužna licno ona, a ne titula Suncicinog oca. Direktor je edukativno pomilovao vrednicu po zlatnoj kosici, razredna je u meduvremenu pundom zaklonila luster, a Sucica treptala svojim plavim okicama. Vecina ucenika se dosadivala, ali nas nekoliko ukapiralo je da se radi o Zmajevim decjim igrama, što znaci da je na pomolu katastrofa. Elem, kad je zadovoljni direktor otišao, kad smo Suncicu vratili u položaj ”spavace lutke”, pokušali smo razrednoj da objasnimo stvar. Stvarno je bilo žalosno gledati kako se sirota žena iz onakve velicine svodi u deminutiv, ali izbora nije bilo. Šta sve nije pokušala da na Zmajeve igre, uz Suncicu, pošalje i mene, kao nekog ko bi joj nosio svesku, užinu i ciste soknice – bez uspeha. Suncica je tri dana vežbala dikciju na mojim slobodnim sastavima i otputova… I sve bi se možda i dobro završilo da na tim istim Decjim igrama, posle sokica, keksica i rukovanja sa poznatim pesnicima, nisu svi dobili papir i olovku da demonstriraju svoje literarne sposobnosti. ”Hajde, deco, napišite nekoliko svojih omiljenih stihova.” Tu Suncica napiše, pa još i citko potpiše ”Mile voli disko, disko, a ja kolo”… Tri pesnika od zaprepašcenja padnu u nesvest (isina, posle se ispostavilo da se uz sokove služio i alkohol), a organizator se brzinom svetlosti razvede od žene (jer su ga hitno zvali na raport, pa ga pronašli u garderobi sa švalerkom). Bože moj, svako cudo za tri dana. Suncica je završila kao dak generacije, a ja sa ukorom nastavnickog veca.
Sad su neka druga vremena, mada je obicaj ostao isti. Kad treba pisati na zadatu temu, sednem, oslonim se na laktove (toliko potrebne u životu), duboko udahnem, zagledam se u treperavu svetlost ekrana… a onda me, sutra oko podna, probudi Staratelj da zaspem supu… Ko je rek’o prijatno?
Ne vidite poentu? Pa, evo: Predlažem da se Sveti Nikola što pre ukine ako ne zbog posta, ono zbog rada skupštine.