Pitalica - pričalica

PRIMENA KAMENA IL’ JEFTINIJA ZAMENA

Sigurno ste i sami primetili (a ako niste – ja sam tu da vas podsetim) kako u ovom globalno-kriznom vremenu vlada prava poplava raznoraznih prezentacija. Šminka, kozmetika, nega kože (ja sam mislila da je to isto – i ispostavilo se da sam prilično neobaveštena), sredstva za intimnu higijenu koja jednako dobro odstranjuju tvrdokorni kamenac iz vaših wc šolja (valjda se podrazumeva da je i upotreba wc-a intimna stvar), lekovi na biljnoj bazi, svi redom proizvedeni od biljaka koje rastu samo, isključivo i jedino u krajevima gde ljudska noga još nikada nije kročila (što me donekle zbunjuje jer se pitam kako su onda dotične biljke dospele u “bazu“), posudje sa doživotnom garancijom za kupca i doživotnim izdržavanjem za prodavca, aparati za prečišćavanje vode, vazduha, prostorija i misli, odmah za njima nastupaju stručnjaci za održavanje tih istih aparata… I sve to: dajte na rate – ako Boga znate!

Pošto ja važim za veoma nedruželjubivu osobu, pa, da bih bar donekle popravila svoj (ne znam kako) stečeni loš imidž, na preporuku druželjubivih osoba, prihvatim da i sama postanem akter u jednom korisnom spektaklu, tj. da se prezentacija održi u našem toplom domu. Kad sam već pristala da i taj teret smestim na svoja nejaka pleća, odlučim se za zdravlje, po onoj narodnoj “zdravlje je najvažnije“. Ne? Računam – možda mi uspe da pomoću varijante hokus-pokus, popravim (kad se već pamet ne nudi) svoje vitalne organe. Prezentaciju će održati sestričina istoričara prirodnih nauka koja je “privremeno“ odustala od studija književnosti, da bi se posvetila dobrotvornom radu, tj. lečenju bolesnika – nakitom. Opa! Za održavanje ove prezentaciju potrebno je imati samo sto, stolice i jaku svetlost usmerenu na sto, po kome će se poredjati nakit. Pozajmim ja, tako, “jaku svetlost“ (imamo mi sto i stolice, i to više stolica! – istina nisu sve baš uparene, al’ dobro…), podignem dozvoljni minus i kupim sok, kafu i grickalice. Zatim otvorim telefonski imenik i ispoobaveštavam sve svoje rodjake, prijatelje i poznanike, te ustanovim dabaš u tom terminu 87,6% njih ima neizostavnih obaveza i da im je “strašno žao, ali ne mogu doći“. Predjem na listu br. 2. Uslužne delatnosti. Pozovem frizerku, krojačicu, obućarku (tj. obućarevu ženu)…, i da ne dužim, na kraju sam zvala i komšinice (po nekoliko puta, jer se u prvi mah ni jedna nije mogla setiti ko sam), a naposletku i neprijateljice (koje su se iz prve odazvale “E, baš i to da vidimo, pa ćemo onda…“). Najzad, kad su se baterije u telefonu potpuno istrošile i svaku drugu reč je prekidalo ono zloslutno “pi-pi“, pobedonosno ustanovim da ima i “prekobrojnih“! Istina, svo vreme razgovora u glavi su mi otkucavali telefonski impulsi, samoinicijativno se sabirajući u pozamašnu cifru, ali ja sam ih ignorisala sopstvenom računicom da će “poklon“, koji sleduje domaćinu prezentacije, opravdati uloženi kapital (Živka – naivka!).

I kucnu čas! Jedna po jedna ili u grupicama (k’o po partijskoj liniji), pristigoše zvanice. Sa zakašnjenjem (od akademskih 15 minuta, priopra’ljenih u po’ sata, za koje smo mi, prisutne, stigle dobro da je izogovaramo), stiže i Organizatorka. Uz blistav osmeh, prigodno čavrljanje o vremenu i gužvi u saobraćaju, deleći, onako usput, čitavu lepezu komplimenata, Ona, po mom najsvečanijem stolnjaku!, nehajno prebaci komad izlizanog crnog pliša. Doduše, kada je na njega počela da redja čudotvorni nakit, i sama sam morala priznati da je efekat vrhunski. Bilo je tu ogrlica tankih kao končić dodebljine lanca za vodjenje mečki, privezaka u oblicima svih istraženih i neistraženih planeta, narukvica savijenih kao zmije, kao čaše ili vaze bez dna, kao zubate pacolovke, prstenja za svaki i svačiji prst, pojedinačnih ili vezanih jedan za drugi kao lisice (pu-pu, da vlast ne čuje), narukvica i nanogvica (a kako drugačije?), te broševa koji bi trebalo da liče na cveće, školjke, oči, uši i ostale unutrašnje i spoljašnje organe. Da ni ne pominjem kako u su u veći deo nakita bila ugravirana slova, inicijali, nadimci, pa i cela imena ispisane hijeroglifima, glagoljicom, latinicom, ćirilicom (i ko zna čim još – toliko pismena baš nisam) a po narudžbi može i sve sa posvetama, može i u stihovima (ako ima dovoljno mesta, ako nema – kupite veći nakit)… Ma, bilo je svega, zaista. Opet, da ne dužim (kao da već nisam dovoljno odužila), kad se, najzad, utiša ono tipično naše, žensko, grleno oduševljenje “oh“, “ah“, “eh“… Ona poče prezentaciju, tj. obrazlaganje šta čemu služi. (Ne bih vam sada do detalja to prepričavala, a ako vas baš interesuje – pa, prijavite se, Ona će jedva dočekati!) Uglavnom, poenta je u čudotvornom kamenu, koji je u nakit ugradjen, i nema te bolesti koju ne može izlečiti. Odjednom shvatih da mi se u toplom domu nalazi pravi mali rudnik, još gore – Goli otok na mom kuhinjskom stolu!

Ocenite članak

Prosečna ocena / 5. Ukupno ocena:

Pratite nas na FB stranici:

One thought on “PRIMENA KAMENA IL’ JEFTINIJA ZAMENA

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *