Pitalica - pričalica

Luft baloni i salon bomboni

Što je Nova Godina bliže ja sam sve dalje od konstatacije da li sam “dovoljno mlada“ ili “nedovoljno zrela“ osoba. Jest’ da sam trinaestu prevalila preko nejakih pleća, ali za nekog u mojim godinama – i nisu to neke godine! Kad se obave sve računske operacije, ispada da prvu polovinu života provodimo u nezadovoljstvu zbog postojeće situacije, a drugu polovinu u nostalgičnom prisećanju one prve “dobre“ polovine. Što rek’o Duško Radović “Ko ne zna šta mu je, neka pogleda gde mu je. Pa ako ga nađe – tu mu je!“ Ja kad pročitam takve stvari poludim od sreće. Na pravom mestu zato što znam da postoje ili su postojale osobe koje su u stanju da tako nešto smisle, zatim što znam da čitam, da se radujem tome što sam pročitala (tj. nešto novo naučila), pa što znam da se smejem, da sam živa, da knjigu ili novinu držim sopstvenom snagom u sopstvenoj ruci, a tek pomisao da ću i večerati! Ako ste slučajno pesimista, pa mislite da vam se ulagujem tako što pokušavam da vam povratim veru i ojačam moral – nije nego. Nisam uspela da povratim ni maminu staru deviznu štednju iz one banke (znate već koje), a ako bih nešto i pokušala da ojačam, prvo bih se usredsredila na sopstvenu kapiju, jer u današnje vreme sef il’ slamarica – igre bez granica.

Sad ne znam gde sam stala, kod Nove Godine ili kod čitanja lepih knjiga… Svakako bi bilo lepše pisati o lepim knjigama jer Nova Godina će doći hteli mi to ili ne, a što se čitanja tiče tu je neizvesnost jednaka terminima hapšenja (možda će ga za Novu Godinu, il’ za Božić, Bože ‘prosti). Opet ja. A lepo sam sebi obećala da ću politiku zaobilaziti u širokom krugu. Jednostavno, sama ispliva na površinu, k’o kajmak (samo što je kajmak mnogo korisniji). Znate već kako: mleko prokuva… Tako, valjda, kuva i meni u glavi, pa negde mora da izbije, a papir sve trpi. Vratimo se koji red naviše, pa da proverimo prioritete mile nam domovine. Ajde ti, u trećoj klupi do prozora! Ti, ti! Šta se praviš lud? Nova Godina? Znala sam. Pitate po čemu? Pa misli da su “Seobe“ pisane dvehiljade i neke.

Sad se, možda, pitate šta ja to imam protiv Nove Godine. Pa, imam svašta. Prvo – ne podnosim rivalstvo! Recimo, ko je i što je ta Nova Godina, i zašto je tako značajna da bih ja čekala nju a ne ona mene? Ja više neću nikoga da čekam. Dosta sam se načekala u životu, ulje, kafa, demokratija… kad i stigne, stigne kasno, buđavo i precenjeno. Isto je s Novom Godinom. I ja sam ženskog roda, a svoj sam život isplanirala tako da uvek čekaju mene, i isti recept preporučujem svoj ženskoj populaciji, sve do onog momenta dok ravnopravnost ne bude punopravna! Hm? Ispade sasvim dobro. To se jednako odnosi i na muški rod. ‘Ajde, baš da čujem, koji je to muškarac imao više koristi dočekavši Novu Godinu umesto Novu Devojku? Dalje, da se tokom cele godine trudimo da se dočekujemo, volimo i pazimo, kako bismo medju sobom potvrdili da je “čovek društveno biće“, ne bi se 31.decembra ubijali da što svečanije dočekamo dotičnu Novu koja će nam pokazati šta od nas čini piće (kao, nismo znali!). Na sve strane aranžmani, ponude, girlande, kineske svećice, šljašteće dekoracije… Konkurencija do istrebljenja. Čekamo nekoga kome do nas uopšte nije stalo. To dakazuje time što u naše oskudne živote nadmeno “udje, izadje i gotovo“, dok se mi, nesrećnici, nedeljama pre i posle njenog svečanog nastupa trudimo da joj dobrodošlicu učinimo nezaboravnom. Jedni drugima izbijamo oči prskalicama, izazivamo infarkte petardama, guramo se, čepamo, sečemo mladice od kojih nam zavisi vazduh naš nasušni, a o prolivenoj životnjskoj krvi u korist svoje štete, sablažnjivi izveštaj će podneti zdravi i vitki makrobiotičari. Po nekim zaostalim sredinama još uvek se božićne jelke kite samo zvezdom i salon bombonima, skromno se slavi Hristovo rođenje. Posle epohalnog dočeka, sutra oko podne, kad se plašljivo pogledamo u ogledalo i ustanovimo da od lažnog sjaja (kao i od ušteđevine), nije ostalo ništa sem novih bora i izduvanih balona, shvatimo da smo čekali uzalud. Slavili smo ništa. Ja sam već spremila neke knjige za čitanje u “najdužoj noći“. Recimo, Matiju Bećkovića, kaže čovek: Budala ima mnogo. Konkurencija je ogromna.

Ocenite članak

Prosečna ocena / 5. Ukupno ocena:

Pratite nas na FB stranici:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *