• Mart 20, 2019, 02:42:05 posle podne
Sivac

Autor Tema: ROK POEZIJA  (Pročitano 4405 puta)

Van mreže pitalica

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.0.11 Firefox 3.0.11
Odg: ROK POEZIJA
« Odgovor #10 poslato: Jul 16, 2009, 10:08:04 posle podne »

SUZANA

Suzana te sama vodi
Pokraj reke do svog kuta,
Čuješ brodić kako brodi,
Svu si noć kraj njenog skuta,
Draga ti je, tako huda,
Jer znaš da je poluluda.
Narandže ti da i čaja
Prispelog čak iz Kitaja
Al' kad ti je na vrh usta
Da je tvoja duša pusta,
Ona baci čini neke
Pa od same čuješ reke
Da si njen od pamtiveka.

Zato ti i jeste lako
S njom da deliš crni kruh
Veruje ti ona slepo
Jer joj lepo telo tak'o
Sam tvoj duh.

A Isus je sudbe teške,
Mnoga mora preš'o peške;
Gledajući tako ljude
Sa drvene svoje kule,
Reče, videv da ga slave
Samo oni što se dave:
''Svi nek ljudi morem hode,
Nek ih vodi do slobode!''
Al' pre no što milost stiže,
Napušten, i skoro čovek,
Sam potonu Isus niže
Od mudrosti tvoje brižne
Kao kam.

Zato ti i jeste lako
S njim da deliš crni kruh,
Uzdaš se u njega jako
Jer je tvoje telo tak'o
Njegov duh.

Suzana te sama vodi
Za ruku, niz reku, dalje,
Svojim putem ka slobodi,
Odevena sva u tralje.
I dok medno Sunce sleće
Na tu gospu naših reka,
Ona s tobom, izdaleka,
Povrh smeća gleda cveće.
Suočena deca s javom,
Što se rvu s morskom travom,
Za ljubavlju svak ko žudi –
Ka njoj teži, ka njoj beži,
Ztcalo mu ona nudi.

Zato ti i jeste lako
S njom da deliš crni kruh,
Ona sama stremi k nama,
Jer je njeno telo tak'o
Sam njen duh.


Leonard Cohen


Van mreže pitalica

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.2 Firefox 3.5.2
Odg: ROK POEZIJA
« Odgovor #11 poslato: Avgust 29, 2009, 08:40:25 posle podne »

NIKO

Ko zna kad mi je vrelo čelo
Ko mi kad odem oseća telo
Ko mi je svedok sna što me truje
Ljubi mi oko
I krik moj čuje
Negde duboko?
Niko

Ko je moj razlog za ovo jutro
Izgara da bi put mi utro
Ko udvostručuje moje ruke
Ko mi je izlaz iz svake muke?
Niko

Niko, malena, osim tebe
Niko sem tebe
Na svetu gde se gori i zebe
Niko sem tebe

Ko leči sećanje neizlečivo
Ko mi je zrcalo, ko mi je sečivo
Kad sam ko poplava što sve mrvi
Ko mi osluškuje damare krvi?

Niko, malena, osim tebe
Niko sem tebe
Na svetu gde se gori i zebe
Niko sem tebe


Paul Simon




Van mreže pitalica

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.3 Firefox 3.5.3
Odg: ROK POEZIJA
« Odgovor #12 poslato: Septembar 30, 2009, 01:30:05 posle podne »

LIMENI ANĐEO

U izlozima plamno cveće
Na tapetima tamne šare
Odsjaje sećanja na staru ljubav
Čuvaju satenske kutije stare.

Ruže u vosku za pečaćenje
Pisma što morem nose brige
Lišće javora i čestitke
Utaknute u džepne knjige.

Sve to nek sahrane prošli dani
Danas me nova ljubav hrani.

Mračan je on i mračne ćudi
To nije zlatni princ iz priča
Što pregršt bujnih čudesa nudi
I osunčani zamak veliča.

Nek bude što je suđeno za nas
Nekog sam našla da volim danas.

Kao limeni anđeo on je
U očima mu zgasnuo plam
Šta li će biti da mi je znati
Ako mu drugo srce dam.

U Bliker stritu u kafani
Danas me nova ljubav hrani
Danas me nova ljubav brani.

Joni Mitchell



Van mreže pitalica

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.3 Firefox 3.5.3
Odg: ROK POEZIJA
« Odgovor #13 poslato: Oktobar 09, 2009, 11:09:04 posle podne »

TUĐE ZVONCE

Na našem kauču što se rasklapa pričamo o tebi i meni
U malom gradu između četiri zida romansom opijeni
Tvoje čarape nikada nisu cele a mene tuš može samo da sanja
Te tako u tuđim posteljama nalazimo sopstvena osećanja

Što je zelenija trava tim pre se sparuši često
Za tebe rajski vrt izgleda nije baš pravo mesto
Nemoj se iznenaditi ako neka druga vila pred tuđim pragom
Čarobnim štapićem dotakne zvonce pa krenem njenim tragom

A ti se sa svojim mladićem srećeš na glavnom putu do pakla
Poslednji dan tvoje mladosti zamagljuje ti stakla
Tašna ti je puna adresa i zabeležaka vidim ti to na licu
Osećam se kao poenta u ko zna kojem vicu
Naše se oči mimoilaze nemamo šta da kažemo u tišini
Osim ''molim te dodaj mi tu pepeljaru'' ili možda ''izvini''
A sad odlaziš na posao vidim ga gde te čeka minuti lete li lete
Preostaje mi samo da izvlačim zaključke dok zakopčavam manžete


Chris Difford
SQUEEZE


Van mreže pitalica

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.3 Firefox 3.5.3
Odg: ROK POEZIJA
« Odgovor #14 poslato: Oktobar 20, 2009, 10:09:53 posle podne »

DANAS ĆE, MISLIM, BITI KIŠE

Napukli prozori i pusta stepeništa
Bledi crknuti Mesec na sivom nebu se njiše
Usrdnost ljudska prosto kipi
Danas će mislim biti kiše

Strašila odevena po najnovijoj modi
Ledenim osmesima teraju ljubav da zbriše
Usrdnost ljudska prosto kipi
Danas će mislim biti kiše

A ja sam sam kao nikad
Nekakva konzerva nađe mi se pred nogom
Ta ritnuću je niz ulicu
Tako se drugu kaže zbogom

Bližnjeg pomaži put mu pokaži
Bleštavim slovima predamnom piše
Usrdnost ljudska prosto kipi
Danas će mislim biti kiše


Randy Newman

Van mreže pitalica

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.4 Firefox 3.5.4
Odg: ROK POEZIJA
« Odgovor #15 poslato: Oktobar 31, 2009, 12:10:11 pre podne »

STARI NA FARMI

Čeka bar malo kiše
Il makar ko da mu piše
Ili ta noć da zbriše
Stari na farmi

Pomije sruči u svinjac
Pomete kokošinjac
Pa gucne viski u štali
I šta mu fali

Dame i gospodo izvinte
Što straćih ovolko tinte
I što moj nastup nije bolji
Al mi je takav po volji


Randy Newman


Van mreže pitalica

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.5 Firefox 3.5.5
Odg: ROK POEZIJA
« Odgovor #16 poslato: Novembar 10, 2009, 12:06:23 posle podne »

NOĆ

Ustaješ svakog jutra kada zaječi sat
kasniš na posao i gazda te hvata za vrat
ali kad padne noć daleko si od toga
i kažeš Ima Boga
te gasiš svetlost u kući i zaključavaš vrata
i noć te prihvata kao brata

Čitav svet kao da puca po šavovima od temelja do krova
a ti si samo sužanj sopstvenih snova
što se grčevito drži života
u radu ti prolaze dani sve dok ih noć ne smota

Mišolovke su pune krstaša duše
dok se od hromiranih uljeza putevi guše
a ti si izgubljen u zvezdama gde znaš da te čeka ta vila
dok se probijaš između automobila
čekaš da semafor zbriše crvenu skramu
pa kao da si opet dobio krila
odvrisneš odječiš odjaučeš u tamu

A zaljubljen si u noć i sva ta njena čuda
i svaki mišić ti peva a ta je pesma luda
dok se drum žari i pali i razbuktava svuda
Radiš od devet do pet i to će nekako proći
do noći
Spolja te gnječe i cede pritežu od danas do sutra
al noćas ćeš se probiti svom silinom iznutra
a to će biti noćas i biće očas
očas noćas očas noćas noćas

I znaš da će te ona čekati negde da će te taći
kuneš se da ćeš je negde večeras naći
jurcaš i tužan i slobodan i lakom
al se na kraju samo suočavaš sa mrakom


Bruce Springsteen



Van mreže pitalica

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.5 Firefox 3.5.5
Odg: ROK POEZIJA
« Odgovor #17 poslato: Novembar 23, 2009, 07:04:58 posle podne »

GRADSKA PRAŠUMA

I rešiše se Lutalice da se vrate
U Harlem noćas u sitne sate
Čarobni Pacov šišnu u Džersi
Vozeći svoja fina kolica
Dok je na haubi dodža na blagoj letnjoj kiši
Guckala mlako pivo ta bosonoga cica
Kad Pacov stiže u grad zavrnu pantalone
Pa zajedno furnuše u ljubavne fazone
I otkačiše se baš kao pravi par
Niz taj Flamingov bulevar

Niz Flamingo se stušti i Glavni Redar
Za petama Pacova i te njegove ženke

Mladi se inače ovde tiho drže za ruke
I izgledaju kao senke

Od crkava do ćuza
Stišao se sav grad
Dok u Gradskoj Prašumi
Rešavamo – šta sad

Skuplja se ponoćna klapa
Kao i ranije
Na ovoj strani
Ispod džinovske reklame
Te petrolejske kompanije
Što nam grad svetlošću hrani

Negde se opera vrti
Za račun finih slojeva
A u sporednim uličicama se skoro do smrti
Bije niz baletnih bojeva
Sve dok lokalne žace
Čija moć
Žari njihove face
Ne pocepaju svetu noć

Ulica živi puna tajanstva
Plaćaju se tajni dugovi
Sklapaju se poznanstva
I rastaju se krišom drugari
Klinje potržu svoje gitare
Kao kame
I na džubokse bacaju pare
Na ploče što ih mame
Progonjeni i gladni oni se kupe
I sada
Eksplodiraju kao rok-en-rolovske grupe
Što se sučeljavaju u ovoj Prašumi Grada

Na parkinzima se vizionari
Šepure u najnovijim koncima
Dok ribe sa svojim dečacima
Igraju po budžacima
Šizeći za LP sezoncima

Samoćom obrvani ljubavni parovi
Preganjaju se u tami
I dok noć promiče
Sve više greznu u čami
Još jedan pogled i šapat
Pa odu više no ikad sami

U tihoj noći brekću automati za duše
Kucaju oba podzemna srca grada
Dok se u jednoj spavaćoj sobi
Pod ključem u teskobi
Nežnim šapatom riba brani
A onda pada

U periferijskom nekom tunelu
Gde ga sačekuju
Na delu
Pacova njegovi snovi mecima seku na pola
I dok hodnicima pucnjevi odjekuju
Niko ne gleda kako odlaze bolnička kola
Niko ne gleda
A i što bi
Ribu što gasi svetlost u spavaćoj sobi

Zaražena se ulica vrti
U pravom valceru smrti
Između mašte i puti
Ovde pesnik ne piše ništa
Samo ćuti
Stoji po strani
I pušta da se smenjuju noći i dani

Samo kad nož neki skoči
Pesnik se prene
Oči u oči
Ali pada
I to ne mrtav nego tek ranjen
Ovde u Prašumi Grada

Bruce Springsteen
 

Van mreže pitalica

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.5 Firefox 3.5.5
Odg: ROK POEZIJA
« Odgovor #18 poslato: Decembar 07, 2009, 12:54:14 posle podne »

SAZREVANJE

Zatečen u ponoć ko kamen usečen u maskaradu
očešljan za paradu stadoh pred svoju brigadu
izložen svakom jadu i zlu na pokretnoj traci krenuh na skvrčenoj štaci
U ozračenoj zoni zaglibih se do guše ali iz nje iziđoh nedodirnute duše
u užagrenoj rulji posustah ali kad rekoše ''Sedi!'' ja ustah.
Oh, sazreva se tako, polako.

Na jarbolu se mome lepršao piratski steg nad raskriljenim jedrima
Prvi mi oficir beše maturantkinja iz diska što ništa nije znala o plovidbi
               ali je umela da peva punim nedrima
Podbodoh B-52 izbombardovah ih tugovankama dok mi je menjač
               tvrdoglavo štrčao kao da njime pretim
Prekrših sva pravila razruših svoju staru gimnaziju i ne pomišljajući
               da sletim
Gomila me je mamila maglovitom toplinom bezbednog kutka
ali kad rekoše ''Sleti!'' ja uzleteh još više istog trenutka.
Oh... sazreva se tako, polako.

Mesecima se odmarah u stratosferi
mada mi vazduh tamo nije bio po meri
Izgubi sve što sam ikada voleo i što je znalo da me mori
Postadoh kosmički mladunac u kompletnoj odori
Kročih najzad na zemlju ali sad među zvezdama imam svoje mestašce
               pa je sve prava idila
Kunem se da sam našao ključ svemira u motoru jednog starog
               parkiranog automobila
Sakrih se u naručju mase ali kad rekoše ''Siđi!'', ja se uzdigoh, zna se.
Oh, sazreva se tako, polako... sazreva se.

Bruce Springsteen


Van mreže pitalica

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.6 Firefox 3.5.6
Odg: ROK POEZIJA
« Odgovor #19 poslato: Decembar 22, 2009, 12:27:02 posle podne »

KREOLKA

Kad igraš,
Da li na Španiju misliš –
Na suknje purpurne i lepršave kastanjete,
Kreolko?

Kada se smešiš,
Da li na Francusku misliš –
Na zlatno vino i nežne menuete,
Kreolko?

Kad pevaš,
Da li na mladu Ameriku misliš –
Na sivo oružje, ubojne bajonete,
Kreolko?

Kad plešeš,
Da li na Afriku misliš –
Na modre noći, nehajne kanconete,
Kreolko?

Lesli Morgan Kolins