• Januar 21, 2019, 02:04:23 pre podne
Sivac

Autor Tema: PEVAM DA NE BI' PLAKAO - POEZIJA AMERIČKIH CRNACA  (Pročitano 7681 puta)

Van mreže pitalica

  • VIP
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.4 Firefox 3.5.4
Odg: PEVAM DA NE BI' PLAKAO - POEZIJA AMERIČKIH CRNACA
« Odgovor #20 poslato: Oktobar 30, 2009, 11:55:12 posle podne »

BEZ ODRAZA

Ona ne zna
Koliko je lepa.
Ona misli da svojim crnim telom
Ne može da se ponosi.

Kada bi mogla da zaigra
Gola
Pod palmama
I da ugleda svoju sliku u reci
Ona bi znala.

Ali na ulici nema palmi,
I niko ne može da se ogleda
U vodi od sudova.


Voring Kjuni

Van mreže pitalica

  • VIP
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.5 Firefox 3.5.5
Odg: PEVAM DA NE BI' PLAKAO - POEZIJA AMERIČKIH CRNACA
« Odgovor #21 poslato: Novembar 09, 2009, 11:12:26 posle podne »

GROB

Kad budem u grobu svom
I nikog ne bude sa mnom
Sem onih što kao i ja
Moraju spavati,
Probudiću se katkad iz sna
Da bih mogao plakati.

Probudiću se katkad
Da bih mogao plakati,
Jer neću imati da se bojim
Tamo
Da će neko da vidi
Suze u očima mojim.

Neću morati da se bojim.


Voring Kjuni


Van mreže pitalica

  • VIP
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.5 Firefox 3.5.5
Odg: PEVAM DA NE BI' PLAKAO - POEZIJA AMERIČKIH CRNACA
« Odgovor #22 poslato: Novembar 18, 2009, 11:58:49 posle podne »

CARICI BLUZA U SPOMEN

Zato što je negde postojao neki čovek
u prugastoj svilenoj košulji,
vitak i opasan kao jaguar i zato što je neka žena
vapijala za njim pri svetlosti od šezdeset vati
i oplakivala Nevernu Ljubav
Dvoličnu Ljubav Oh Ljubav
Oh Nehajnu Izazivačku Ljubav,

Ona je izašla na scenu sa dugim niskama biserja,
iskrsla kao omiljeni i živopisni prizor,
sevnula svojim zlatnim osmehom, i zapevala.

Zato što su sive oplate počele da se pomaljaju ispod
zacepljenih jeftinih litografija lutkastih nebesa;
i zato što je bilo onih koji su se bojali
pretećih pesnica snega što kucaju na vrata,
i onih koji su se bojali banditske napasti statistike,

Ona je izašla na scenu u nojevom perju
i svetlucavom satenu,
obasjala nas tim njenim osmehom, i zapevala.



Robert Hejdn


Van mreže pitalica

  • VIP
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.5 Firefox 3.5.5
Odg: PEVAM DA NE BI' PLAKAO - POEZIJA AMERIČKIH CRNACA
« Odgovor #23 poslato: Novembar 30, 2009, 09:48:01 posle podne »

LENGSTON HJUZ

U Lagosu si upoznao devojke tužna lica.
Imale su srebrne grivne oko članaka.
Dale su ti se gole kao noć.
A mesec im je bio zlatna ogrlica.

I Francusku si video, a nisi rekao
Dotrajalu, jeftinu frazu
Evo nas, Lafajete!
Sena nije bila lepa kao Kongo.

Venecija. Tražio si sen Dezdemone.
Njeno je ime bilo Paola.
Govorio si: Slatka, slatka Ljubavi!

A katkad
Bebi! Bebi!
Onda je zaplakala i zatražila šaku lira.

Kao Bedeker tvoje je nomadsko srce lutalo
Od Harlema do Dakara.
U tvojim pesmama šumelo je More –
Blago, ritmičko, divlje...
I gorke njegove suze
Od rascvetane pene.

A sad si u ovom kabareu dok se jutro blaži...
Svirajte mi opet tugovanku!
O zasvirajte opet tu tugovanku za mene!
Sanjaš li možda noćas o palmama,
O Crnim Ljudima koji su te odveli
U sumrak čunom niz reku?


Žak Rumen

Van mreže pitalica

  • VIP
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.5 Firefox 3.5.5
Odg: PEVAM DA NE BI' PLAKAO - POEZIJA AMERIČKIH CRNACA
« Odgovor #24 poslato: Decembar 10, 2009, 12:47:13 posle podne »

JUŽNJAČKO DRUŠTVO

Naravno
Nema društvenog mešanja
Rasa
Tako nešto je apsolutno nezamislivo
Nego šta
Pa ipak
U određenim razmacima
Žena gradonačelika Ruljegrada
Posećuje specijalistu u Atlanti
Zbog sifilisa koji je navukla od muža
Koji ga je dobio od njihove
Mlade meleske kuvarice
Koju je zarazio šef policije
Kome ga je prenela njegova pralja
Koja je dobila bolest od
Nepopravljivog sina
Najbogatijeg plantažera u okolini.
Prethodne noći
Taj je predvodio rulju koja je obesila
Crnog ništavka što je upao
U spavaću sobu jedne crne seljanke –
Inače
Kao što je rečeno
Društvenog mešanja nema.

Frenk Maršal Devis


Van mreže pitalica

  • VIP
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.6 Firefox 3.5.6
Odg: PEVAM DA NE BI' PLAKAO - POEZIJA AMERIČKIH CRNACA
« Odgovor #25 poslato: Decembar 27, 2009, 05:40:22 posle podne »

REHABILITACIJA RATNOG INVALIDA

Ta noga, doktore, što ste mi je dali –
Sasvim mi je taman, al' joj nešto fali.

Doktore, doktore, molim vas k'o Boga:
Meni treba crna ortopedska noga.

Otiš'o bi'  kući, na Jug, al' ne mogu –
Mrštiće se belci  na ovakvu nogu.

Doktore, doktore, molim vas k'o Boga:
Meni treba crna ortopedska noga.

Rej Djurem





Van mreže pitalica

  • VIP
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.7 Firefox 3.5.7
Odg: PEVAM DA NE BI' PLAKAO - POEZIJA AMERIČKIH CRNACA
« Odgovor #26 poslato: Januar 19, 2010, 01:56:08 posle podne »

MARTIN LUTER KING

Jedan je čovek krenuo s darovima.

Bio je pesma u prozi.
Bio je tragična blagost.
Bio je topla svirka.

Pokuša da zaleči žive vulkane.
Sada pepeo njegov
   čita Zemljinu kuglu.

San njegov još bi da miropomaže
   barikade vere i savlađivanja.

Njegova reč još progoreva središte Sunca,
   nad hiljadama i
   stotinama hiljada.

Reč beše Pravda. I bi izgovorena.

I biće govorena.
I biće ostvarena.


Gvendolin Bruks


Van mreže pitalica

  • VIP
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.8 Firefox 3.5.8
Odg: PEVAM DA NE BI' PLAKAO - POEZIJA AMERIČKIH CRNACA
« Odgovor #27 poslato: Februar 19, 2010, 01:19:31 pre podne »

BELEŠKE  ZA  FILMSKI  SCENARIO

Osenčene zvukom letnje muzike
Prikaži njegove prste što joj se u kosi gube,
Njegova stopala kraj njenih izlizanih baletskih patika,
Dok se na zastrtom stubištu ljube.

Uhvati sliku taksija što sa stanice kreće
I njena ramena kako su naglo spala;
Pa se prebaci na njega ćutljivog u baraci
Koja se trese od smeha zbog kaplarovih šala.

Neka se jeka doboša izgubi u daljini;
Preko obale što iščezava zeleno more navuci,
Dok ona sprema doručak samo za sebe
S vojničkim pismom u ruci.

Onda osvetli bunker ledenom mesečinom,
Pomeri kameru u pravcu njegovih nogu, što vire
Pružene po lepljivoj travi, kaljave,
Sablasno naduvene, dok se u kadru šire.

Lenjivo jutro uznemireno zvoncem:
Ona smiruje metlu, kretnjom nedorečenom,
Čupka haljinu, otvara vrata širom –
Seci, bez muzike, na osmehu njenom.

Mozis Karl Holmen



Van mreže pitalica

  • VIP
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.8 Firefox 3.5.8
Odg: PEVAM DA NE BI' PLAKAO - POEZIJA AMERIČKIH CRNACA
« Odgovor #28 poslato: Mart 04, 2010, 11:03:45 posle podne »

CRNILO

Crn je klin koji prvi put zgazih;
Crna mi suze zbrisa ruka.
Crn je i starac koga prvi put spazih,
Crn teret njegovih zima i muka.

Crno je čekanje u mraku dugom;
Crn svet gde maska vlada.
Crna je priča zamagljena tugom;
Crno je bratstvo jada.

Crna su tiha gvozdena vrata;
Crne su staze što se iza njih guše.
Crno je skretanje od sata do sata;
Crn dnevnik duše.

Crni su zglobovi junaka,
Crna su gola prsa zov slobodi;
Crna je majka što osta bez daha,
Crna je njena kćer što druge vodi.

Crno je brektanje kad motor uzme maha,
Crno stopalo kad signal pozeleni;
Crne su lanjske novine pune praha,
Crni naslovi još neotkriveni.

Crn je i teret što se opeva smelo,
Crn znojav krst za narod što se diže;
Crn dečak zna čije je junačko delo,
Crna je smrt koja junaka stiže.

Džems Imenjuel


Van mreže pitalica

  • VIP
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 3.5.8 Firefox 3.5.8
Odg: PEVAM DA NE BI' PLAKAO - POEZIJA AMERIČKIH CRNACA
« Odgovor #29 poslato: Mart 10, 2010, 11:53:11 posle podne »

 NA POLA PUTA

Dovde priđo već slobodi, nazad nemam kud.
Moj puteljak drumu vodi, nije jalov trud.
   A što više glavu dižem,
   Lakše dišem, brže stižem;
Cvetove u venac nižem, sad ih imam svud.

Robov'o sam, ček'o, sniv'o, pevao svoj poj.
Tuk'o si me, izgladnjiv'o, al' je jak moj soj.   
   Krv sam lio, znoj svoj pio,
   Vezan bio, nadu krio,
Al' ko nikad sad sam čio, letim u svoj roj.

Iza grane, duž poljane, Sunce širi skut.
Čekao sam da mi svane, svoj sam znao put.
   Rugaj mi se il' me kuni,
   Potcenjuj me ili pljuni,
Kraj će biti mojoj buni svoj kad nađem kut.

Naomi Long Medžet