• Januar 21, 2019, 03:09:19 pre podne
Sivac

Autor Tema: Poezija - znana i neznana  (Pročitano 17607 puta)

Van mreže mhm a-ha oh,yeah da -da

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 120
  • Reputacija: +4/-0
Odg: Poezija - znana i neznana
« Odgovor #10 poslato: Decembar 18, 2008, 03:11:53 posle podne »
Eliot je sreda

 

Pripadnost je nekad bila tako draga
utisci su vera nemoralnih dela
vreme koje meris odavno vec stoji
deluje na mase oruzje u glavi
napustas li ljude koji sada pate
humori su laki bezvredni i prazni
porodica shvata uspehu se nada
polozaj je zanos urocenih muka
Ljubavnik je nezan moderan i pazen
pojava je primer bespuca i drame
voli svoje reci dela njega krase
naziva sve brojem kakvu radost pruza
preporod je svemir Eliot je sreda
udobnost je ono sto te sada muci
osnovno je pravo kad te zivot treba
pokreti su visak koji tebi smeta
zelim da budem crno i belo
zelim da budem crno i belo
Nevaznim se cini tako bleda senka
udarac u glavu kako mi to prija
dodirni mi ruke povrsinska paro
opis moga tela opis supljeg stabla


Van mreže pitalica

  • VIP
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
Odg: Poezija - znana i neznana
« Odgovor #11 poslato: Decembar 19, 2008, 12:10:15 pre podne »
Ustvari, sve je to ljubav...


Bog da prosti

Peo sam se na sve gore,
Što ih srpska zemlja ima,
Ljubio sam gole stene,
Grlio se s kamenima.

Išao sam na sve strane,
Tužna lica, nogom smelom,
Svaku stopu srpske zemlje
Kvasio sam suzom vrelom.

A kad dodjoh na Kosovo...
Staše suze od žalosti,
Samo usne šaputahu:
''Bog da prosti, Bog da prosti!''


Milorad Petrović, 1865-1921

Van mreže mhm a-ha oh,yeah da -da

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 120
  • Reputacija: +4/-0
Odg: Poezija - znana i neznana
« Odgovor #12 poslato: Decembar 19, 2008, 08:33:50 posle podne »
DAN KADA JE RICHARD III…
 


Kad se ubio

pričaju

na stolu je gorela zadnja cigareta

i soba je bila ispunjena dimom baruta

devetmilimetarskog kolta

kojim je inače iza portala dočaravao Norfolkove topove

zadnje urlike prije Richardove smrti

kad se ubio

pričaju

da pismo nije ostavio

i ni sa kim se nije oprostio

samo je

tako pričaju

tog jutra sve radnike u kazališnom bifeu

zadnjim pićem počastio

i sa smiječkom u podrume teatra otišao

u maloj sobi

pretrpanoj umjetnim ružama i oružjem

gdje je većinu dana provodio

što je zadnje pomislio kad se ubio

pričaju da je tog jutra

svu rekvizitu za večernju predstavu na mjesta složio

i sitne dugove uredno platio

i još se

tako pričaju

u bojni oklop Richarda III obukao

i krunu na glavu stavio

sva zrcala prema sebi okrenuo

i u lijevu sljepoočnicu pucao

kad se ubio

tog jutra ožujskog

pivo posljednje ispio

konzervu sardine i malo jegera

na stolu ostavio

kišu na zamagljenim prozorima

nije opazio

i nije se ničem radovao

kad se ubio

uvijek je šutio

malo s kim govorio

godinama nepokretnu ženu njegovao

s nikakvom plaćom kraj s krajem vezivao

u podrumu teatra život živio

i nikog nizašto nije krivio

na sastanke nije hodio

ni jednog saveza pobornik nije bio

i nikog nista nije molio

kad se ubio

samo je

tako pričaju

jednog jutra

glavu

topovskom salvom

Richarda III

Raznio…


Van mreže Micko

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 10562
  • Reputacija: +131/-6
Odg: Poezija - znana i neznana
« Odgovor #13 poslato: Decembar 19, 2008, 11:43:32 posle podne »
Pa evo da nekazete da sam drven u dusi.....

UVELO LIŠĆE

Želela bih da se uvek sećam
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas
Uvelo lišće slaže se po zemlji
A ja te još nisam zaboravila
Uvelo lišće slaže se po zemlji
Ko naša tuga i uspomene
Hladni vetar odnosi ih
Zajedno sve u noć zaborava
A vidiš nisam zaboravila
Pesmu koju si mi pevao
Ta pesma je bila slična nama
I tebi koji si me voleo
I meni koja sam te volela
Živeli smo zajedno
Ti koji si me voleo
I ja koja sam te volela
Ali život razdvaja one
One koji su se mnogo voleli
O sasvim polako i bez šuma
More briše tragove po pesku
Koraka razišlih se ljubavnika.

Zak Prever
« Poslednja izmena: Decembar 19, 2008, 11:55:54 posle podne Micko »

Van mreže mhm a-ha oh,yeah da -da

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 120
  • Reputacija: +4/-0
Odg: Poezija - znana i neznana
« Odgovor #14 poslato: Decembar 21, 2008, 12:26:57 posle podne »
GLAVA

sve što ima kapu to je glava
glava od stoke je
jedna izdužina na životinji
ona je korisna jer se jede
glava od čoveka je
jedna okruglina na čoveku
ona nije korisna
ima glava od lava
ona je mnogo opasna
glava je što mora
da misli i da gleda
i mora da jede
a kada neće
onada je teraju
glav je sprava za mišljenje
ona nam služi za govor
tu se reči pretvaraju u rečenice
da deca imaju glavu
zato što imaju vrat
da čovek ima glavu
da ne bude slep
sa glavom se stvara noć
zažmuriš ovako
i stvoriš
kad pevaš
pa ti se glava pokloni
da joj svi pljeskaju
glava ide sa nogama
a jede sa rukama
glava se zaglavi
kad obučeš xemper
svako ima glavu
samo neko ima lepšu
bez glave si gotov
glava je jedna glavna stvar
iz nje pamet dobijamo
sa glavom sve zapamtiš
da nemoraš da pitaš posle
kad si na moru
pliva ti glavaa na vodi
ako hoćeš da je nalepšaš
veže se mašna

ŠTA IMA GLAVA

glava ima oči
oči paze da ne padneš na glavu
glava ima rupe
za uveta na stranama
glava ima i robove
ako je stoka

ČEMU SLUŽI GLAVA

da je peremo
sa se klima
da pričamo sa njom
da je okrećeš na sve strane
da se u nju stavljaju lekovi
da se metne na jastuk kad spavaš

GLAVONJA

ima jedan branko što ima glavu
pa ga svi zato zovu glavonja
 iz OLOVKA PISE SRCEM

Van mreže mhm a-ha oh,yeah da -da

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 120
  • Reputacija: +4/-0
Odg: Poezija - znana i neznana
« Odgovor #15 poslato: Decembar 21, 2008, 08:46:30 posle podne »
BLEDO

Osvrni se mirno na godine prošle,
U nizu što šapuću bledo je, bledo je.
Sasvim je isprano sećanje moje,
Ne želim da znam.

Začešljaj pramen straha sa lica,
Skloni te umorne zavidne oči
Da ne vidim očaj, da ne vidim ništa
Što neću da znam.

Ostavi trag...

U dobrim si rukama, niko te neće,
Niko te neće ponovo zvati
Iz dalekog grada, u nezgodno vreme
Da čuje ti glas.

Klize ti reči niz prozore gole
U praznome stanu gde zidovi broje,
Zidovi znaju čuvati tajne,
I sakriti laž.

Ostavi trag...

Osvrni se mirno na godine prošle,
U nizu što šapuću bledo je, bledo je.
Sasvim je isprano sećanje moje,
Ne želim da znam.

Na kraju smo puta potpuno čisti,
Potpuno sami, beskrajno tupi,
Jer strašno je hladna krv koja teče
I ostavlja trag.


Van mreže mhm a-ha oh,yeah da -da

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 120
  • Reputacija: +4/-0
Odg: Poezija - znana i neznana
« Odgovor #16 poslato: Decembar 22, 2008, 02:37:07 posle podne »
       Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove
ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između
dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog
drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati
pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me
nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice
u pesku


Van mreže pitalica

  • VIP
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Reputacija: +29/-3
Odg: Poezija - znana i neznana
« Odgovor #17 poslato: Decembar 22, 2008, 10:59:42 posle podne »
STVARI KOJE SU PROŠLE                           


Stvari koje su prošle, gde su one?
Skriveno od nas u daljine sive
Sve što je bilo dobro, lepo, milo –
Stvari koje su prošle da l' još žive?

Da li nam prošlost daje znak života
Kad iz davnina draga slika njena
Sine kadikad u dubokoj noži
U snu, - u tragu naših uspomena?

Možda u svetu negde, nepoznata
Izvan života ima oblast neka,
Krug, u kom traje ono što je bilo
S pošlošću našom koja na nas čeka?...

Stvari koje su prošle, gde su one?
Ako su žive, ako ih još ima,
Videćemo ih kad prođemo i mi,
Kada budemo jednom došli k njima.


Mileta jakšić 1869-1935

Van mreže mhm a-ha oh,yeah da -da

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 120
  • Reputacija: +4/-0
Odg: Poezija - znana i neznana
« Odgovor #18 poslato: Decembar 23, 2008, 09:18:28 posle podne »
UVEK JE SVAKO ZA NEŠTO KRIV
& pre & nakon "ako"
uvek je sv
AKO za nešto kriv

mad
a je A
KO got
ovo van konteksta NAKON

ono jeste
naj
beat
nija reč na svetu tek PRE

nije PRE
j
AKO reći da je AKO
krivo za sve: "ako" se
potuku pripadnici kjukluksovaca i Crnci, pa po
tom oni što su Crnc
i i
oni što su Crnje, pa po
tom oni što su Crnc
i i
crn(c)i, pa po
tom Crnje i Crnčuge

o crvenovratima, ješama, crvenokošcima i i
noj riđoj inovernoj kopiladi s mantijama ili onima koji se o is
te te
sapliću, pušačima i polugolim šoferima s krstačama oko retrovizora & bikovskog vrata da & ne govorim, pa, eto, 100 ga & neću

"ako" je krivo & što mi se svo žitije svodi na 2 godišnja doba: leto,
kada tražim osveženje, i zima, kada ga nalazim i
suviše-jedina stvar koja mi se događa prvi put je Smrt,
mada ni u to nisam sasvim uveren u poslednjih deceniju-dve
radije onaj događaj s tvorom u brdima pensilvanije, 1980. u leto

dva monologa ne čine mišljenje ali
A
KO ko
nsultujete dovoljno eksperata, možete potvrditi svako mišljenje-čak i ono ispravno
& uvek je svako za nešto kriv, a katkad & neko

R.G.TILLY

Van mreže Braca

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 4562
  • Reputacija: +59/-10
    • web dizajn
Odg: Poezija - znana i neznana
« Odgovor #19 poslato: Decembar 23, 2008, 10:24:37 posle podne »

Kad budem mlađi


Kad budem mlađi
Imaću fond za prezentaciju
svoje ličnosti
A budžet podesiti tako
Da ću do smrti moći da se
depiliram
Svaka dlačica je stidna
I goniću je žešće nego mitesere
Čemu runjav život
I kakav je njegov smisao
Bez vrelog i hladnog voska

Kad budem mlađi
Moja krv dobijaće
Samo cveklu i šargarepu
Ješću pametno
Isključivo sirovo
Najčešće bez ičega
A samo ponekad preliveno
Hladnim ceđenim uljem
Ali počesto i pomalo
Da se metabolizam nikada ne uspori
Ehinaceu ću prizvati
Da brine o mom imunitetu
Homeopatiju ću zadužiti
Za moje zdravlje
Koje može dovesti u pitanje
Samo tuđa greška
Ljudski faktor
I naš poslovični javašluk
I neznanje

Kad budem mlađi
Za mene neće postojati vere i nacije
Već ljudi i neljudi
Ljudi koji jedu zrnasto
I neljudi koji jedu čorbasto
Čovek se hrani mahunarkama
A nečovek ajmokcima i umacima
Ljudi jedu koštunjavo
Zobeno i bobičavo
A odljudi se valjaju u sosu
I plivaju u saftu

Kad budem mlađi
Ovo će biti moj Očenaš
Moje Vjeruju
Moj Credo
Mantra
Main stream
Magna carta
My look
Weltanschaung
Testament
Duhovno pravilo
Samo tako
Moje Načertanije
I jedini program
U koji iskreno verujem
I niko neće moći da me guši
Da nemam ideala
Koncept života
Ili šta god
Kunem se u cve najsvetije
Nema žrtve koju neću podneti
Za ostvarenje ovog planetarnog
projekta
Ma šta to značilo
A kad je reč o opštim prilikama
Kakve ja veze imam s tim
Neću dozvoliti di me iko presira
Nemam stomak za to
A što se našeg društvenog
sistema tiče
Any way
Na njega mi se naiskrenije bljuje
I nikad ga neću dovoljno izbljuzgati
A kad je reč o narodu i naciji
Položaju naše zemlje
I sličnim forama
Ma... mislim... nemam pojma... baš me briga
Nisam u tom fazonu
Majke mi
Nikad nisam bio deo toga

To nije moja šolja čaja
Niti će biti
Kad budem mlađi
By the way Kosovo
Može da ode
Može da ostane
Meni je svejedno
Nemam fiks na to
Možda je to površno
Ali mene i za površno
Zabole pajser
(Fucking zemlja
U kojoj je površnost mana)
O čemu mi pričamo
Neka ga uzmu
I to mije super
Who cares
See you later aligatore
Oki doki
Božuri Patrijaršija
Ma keve ti
Niko ne zna šta je to
To ne postoji
Kako je došlo dotle
Da se o tome uopšte misli
I prima na ideju
Daje nešto naše
Kojih crnih nas
I koje crno naše
Alo bre
Šta je ovo
I ta ložnjava na Ruse
Ko je ovde lud
Freak brother
Nemoj da pričaš
NATO
Nego što
Nehigijena življenja
Dovela je dotle
Da se palimo i na tu Nedođiju
Ne znam gde je Costa Coffee
Kamoli Kosovo
Nemam ni najblažu predstavu o tome
To ne pije vodu
Ne rimuje se
Ne fituje s mojom filozofijom
Očigledno imamo neki drugi problem
Debelo smo zamenili teze
Nema nam spasa
Dok se ložimo na slavski kolač
Nebesko carstvo
(Šic)
Ep & gusle
(Šic,Šic)
I sličan bljak i bull shit
Tzv Sveti Cava
Nemoj molim te
Još i to
Neću da budem na tako lošem tripu
Njegoš Obilić
Princip i već kako se zovu
Svi ti killeri
Ubice
Nacoši i vapvapi
Ma daj
Fuckin
Zlo mi je od toga

To nije moj biznis
Srbadijo siši
Žglavni ga
Get a job
(Nije John slučajno Walker)
Ćirilica
Marš bre
Vozdra
Matica Srpska
Nikad čuo
Ne otkidam na fuš
Treš/šuft
Šuferice/šlemove
Mitove/legende
Jeftine floskule
I sav taj edž u retro
Deep shit
Etc etc etc
Jee
Kakve budale
To me izritmi
To je pitanje hemije
Simulakrum
Past tense
Otkud znam
Ne bih baš da nabadam
Šta bi bilo kad bi bilo
I penušam o tome
Nemam taj trip
Nebo zna
(Kakoja to volim da kažem)
Samo se nadam
Last but not least
Da će me Svemogući zamilovati
Da na vreme predosetim kraj
Should I stay or should I go
Bar koji čas ranije
Pre nego što otegnem papke
Kako bih otišao na onaj svet
Depiliran i ispražnjenih creva
Da mi se u mrtvačnici dive
I zapamte po crevima
Najzdravijeg među pokojnicima
I prvi stignem na Nebo
Uspravan i klistiran
A ovde da ostavim izlučevine
Sav znoj i smrad
Kako bih bio siguran
Da je nešto ostalo iza mene
I da nisam živeo uzalud


                                       Matija Bećković