• Februar 18, 2019, 07:32:43 posle podne
Sivac

Autor Tema: Enes Sijarić - Neko je ubio Laru  (Pročitano 1791 puta)

Van mreže Nokia44

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 1
  • Reputacija: +0/-0
  • OS:
  • Windows XP Windows XP
  • Browser:
  • Firefox 36.0 Firefox 36.0
Enes Sijarić - Neko je ubio Laru
« poslato: Mart 28, 2015, 05:09:04 posle podne »
Enes Sijarić
Neko je ubio Laru



Likovi


Otac – Gospodin Hauštufirel stariji. Pre nego što umre želi da njegov sin dobije naslednika. U mladosti je oženio devojku svog brata koja je preminula nakon rođenja sina.

Sin – Gospodin Haušutfirel mlađi. Papučar. Vodi se sloganom: ’’Kako žena kaže’’.

Gospođa – Udata iz koristi za gospodina Hauštufirela mlađeg. Sumnja se da je ona ubila Laru.

Malena - Ćerka gospodina i gospođe Hauštufirel. Opsesija su joj balet i Lara.

Žan Žak - Batler porodice Hauštufirel. Poreklom iz Pariza.

Žorž - Batler porodice Hauštufirel. Mlađi brat Žan Žaka. Poreklom iz Pariza.


Sobarice
– Tri devojke mlade i fine, uvek su spremne da goste prime.

Detektiv – Mlađi brat starijeg Hauštufirela, u svađi su već nekoliko
godina. Obožava da igra šah.

Emanuela – Zbunjena, trapava daktilografkinja.

Lopovi – Gigi I Gogi. Ne znaju zašto i šta kradu.

Poštar
– Radi svoj posao. Nema sreće.

Viktorija – Primer lažnog prijatelja.

Doktor – Više misli nego što zna.

Bolničarka
– Šlepa se uz doktora.

Lara
– Balerina. Da nema nje, ne bi bilo ni predstave.

Slika na zidu
– Preminula majka detektiva i starijeg gospodina Hauštufirel. Oživljava na trenutak u snu svog sina.







Slika 1 (San gospodina Hauštufirela starijeg)
(Dnevna soba porodice Hauštufirel. Na sceni su Gospoda Hauštufirel, otac i sin, Gđa, Viktorija i Lara. Gospoda igraju šah, Lara igra na kraju sobe doma Hauštufirelovih, Gđa sedi na sofi sa svojom ‘’prijateljicom’’ Viktorijom.)

Otac
Iiiii šah!
Sin
Hmh šuh…
Otac
I šah!
Sin
Huhm šuh…
Otac
I mat! Nikada nisi umeo da me pobediš sine, kao da nisi jedan od nas Hauštufirela…ceo život si živeo na mojim leđima, oženio si se ovom ženom ovde (pokazuje na gđu) ….i…nisi mi podario naslednika…nije rodila Hauštufirela!!!
Sin
Tata molim te pazi sta govoriš!
Otac
Rodila je Malenu koju volim najviše na svetu ali ko će naslediti celo naše bogastvo, ko?????
Sin
Tata molim te! Ne znam zašto stalno želiš da razgovaramo o tome. Vrlo dobro znaš celu situaciju, i ja i moja divna žena godinama pokušavamo da dobijemo sina, ali nam ne uspeva, što ne znači da uskoro neće…
Otac
(zaspao)
Gđa
Dragi!
(Zove svog muža ne bi li pokazala prijateljici Viktoriji ljubav između nje i muža, međutim gospodin Hauštufirel je preokupiran balerinom Larom koja igra na kraju sobe.)
Viktorija
Vidim da ti uopšte ne ide loše u ljubavi, ali draga moja prijateljice s muškarcima se nikada ne zna. Evo na primer ovaj tvoj…zar ne misliš da previše pažnje posvećuje vašoj balerini Lari. Da sam ja na tvom mestu ja bih ovu balerinu izbacila iz kuće. Porodici Hauštufirel je dovoljna jedna graciozna dama kao što (u zanosu htede da pokaže na sebe) … si ti. Nego da se vratimo na priču o putovanjima. Sećaš se da sam ti pričala o onoj agenciji koja zaista ima povoljne cene…A tebi je vidim loše, boli te glava?
Gđa
A ti ono negde žuriš?
Viktorija
A tebe boli glava?
Gđa
Da, ajde draga ako žuriš ja te pozdravljam.
(Viktorija odlazi na pogrešna vrata.)
Gđa
(drsko)
Vrata su ovamo!
(Viktorija odlazi na ulazna vrata.)
Sin
Draga pogledaj ovu našu balerinu…neumorna je… (priča sa oduševljenjem) tako me oduševljava svakim svojim pokretom…tako je nežna, lepa….
Gđa
(iznervirana)
A ja? Ja ti nisam lepa?
Sin
(seda na sofu kraj svoje drage)
Naravno da jesi draga…ali njene,
(dodiruje delove tela svoje drage a misli na Laru)
ruke, noge…guza!
Gđa
(dodiruje gospodina)
A moje ruke, noge, guza! ?
(Gospodin ustaje sa sofe i odlazi da čisti šah.)
Gđa
Znaš šta dragi dosta mi je ove balerine! Od kada ju je tvoj otac kupio Malenoj za rođendan pre sedam godina sve se promenilo u našoj kući, ko god dođe svi gledaju u nju, a ja? Šta je sa mnom???


Sin
Oh da, Malena je želela da postane balerina, i otac joj je kupio najbolju balerinu koja će živeti u našoj kući i igrati od jutra do mraka…Mogao bih reći da je ona jedna od nas…
Gđa
Šta?
Sin
Jedna od nas, Hauštufirela!
Gđa
(iznervirana i povređena)
Štaa??? Jedna od nas??? Ona je postala centar sveta u ovoj kući…dosta mi je nje, dosta!!! Dobro znaš da su lopovi više puta pokušavali da ukradu ovu ’’lutku’’ koja greje vaša srca, uvek nam je nanosila samo zlo i patnju.
(pokazuje na Laru)
A šta je sa mnom, šta je sa mojim srcem?? Alo mala!
(obraća se Lari)
Čujes mala?
Lara
Da gospođo Hauštufirel?
Gđa
(Uzima vino koje je bilo na stočiću kraj sofe i prosipa ga po njoj.)
(zlobno) Vreme je da ideš iz naše kuće. Malena se vraća sutra rano ujutru, ne želim da te zatekne ovde kad se vrati, vreme je da počne novi život. U početku će malo patiti, ali mama će njoj naći novu zanimaciju!
Sin
(Gospodin je u čudu, ustaje iz fotelje.)
Ali draga kako smeš da je isteraš iz kuće, šta će reći otac kad se probudi, bila je tu i dok smo se smejali i dok smo plakali. Kako to sad odjednom?
Gđa
Ne zanima me…odlazi i zaboravi našu kuću, naš dom…napolju je zima…pada sneg…a ti dragi polazi za mnom!
Sin
Ali draga, nisam siguran da…
Gđa
Polazi kad kažem!

Sin
Pa dobro…
(Odlaze sa scene, gđa i gospodin.)
Lara
(Igra poslednji ples u domu Hauštufirelovih.)
Sećam se dan kad sam došla u ovu kuću, u početku je to bio samo posao a onda sam vas sve zavolela. Moja igra u ovoj noći prestaje. Vi Hauštufirelovi, ste bili moj dom, moja ljubav, moj život. Život koji bih trebala sada ponovo da nađem, novi život bez vas, bez Malene. Neka nova porodica me čeka da zaigram svoj ples, hvala vam na svemu, hvala. (odlazi sa scene)
Otac
(u snu) I šah!!!!
(Gasi se svetlo.)

Slika 2 (San gospodina Hauštufirela starijeg)
(Dnevna soba porodice Hauštufirel. Jutro. Poprilično mirno, otac je prespavao na fotelji, dolaze 3 sobarice porodice Hauštufirel da očiste dom. Jedna uvek čisti namešaj, druga pod, a treća slike na zidu.)

Sobarice
Na na na na na na na, na na na na na, novo jutro, novi dan, isti posao. Čistimo uvek istu stvar, baš je zabavno, baš je zabavno…
(uviđaju da nema Lare)
Lara je otišla! Lare više nema! Jutro bez Lare zaista je tmurno, Malena će reagovati veoma burno! Iz Firence kad se vrati ona će sve da nas pomlati!
Otac
(budi se)
Šta? Lara je otišla, sve sam čuo sve!!! Još uvek imam snage ali izgleda ne dovoljno koliko i moja prokleta snaja, za sve je ona kriva…
(mrmlja u sebi I čisti sah)
(Odlaze sobarice, ulaze sin i gđa sretni i zadovoljn, sedaju na sofu.)
Gđa
Mjau!
Sin
Divnu noć smo imali draga!
Gđa
Od sada pa nadalje, kada više nema Lare imaš vise vremena za mene! Vidiš tvoj otac nije ni primetio da je nema.
(U pozadini se čuje Žoržžž! Dolazi Žan Žak )
Žan Žak
Gde je taj Žorž? Dobro jutro Gospodo! Žoržžžž!
(dolazi Žorž)
Žorž
Oprostite malo sam se uspavao, znate ja sam u Parizu mnogo duže spavao, a ovaj vaš krevet je zaista puno udoban i onda je meni malo teško da odmah ustanem ali evo me tu sam. Šta treba da radim bratiću moj?




Žan Žak
Žoržžž, oh… Gospodo ne zamerite mom bratu, znate da ste ga tek juče zaposlili posle mojih silnih molbi, naučiće će on, samo mu dajte vremena.
(čuje se zvonce)
Žan Žak
Žorž zvonce!!!
Žorž
Šta je sada? O da zvonce, u Parizu je bila ptičica!
(Odlaze i otvaraju vrata.)
(Ulazi Malena sa korpom punom voća, pozdravlja se sa roditeljima. Gđa i otac se zabrinu da li će primetiti da nema Lare.)
Malena
Bonjorno mia familia! (razgleda ceo dom, uviđa da nema Lare ali deluje poprilčno ravnodušno) Ah, kako je lepo vratiti se ovde, puno ste mi nedostajali. U Firenci sam imala malo poteškoća i radosti, ali malo više radosti. Hvala vam što ste me poslali na to putovanja koje me je zaista promenilo. Upoznajte novu Malenu koja od sada voli voće, povrće, alge gljive. Postala sam vegetrijanka. Balet, gluma, ples i pevanje su postali moja umirujuća proslošt. Bravo za mene!! (majka i otac veoma srećni)
Gđa
Ma ljubi te mama.
Sin
Ljubi te tata.
Malena
Ljube me i mama i tata. Jaoj od silnog uzbuđenja sam zaboravila na mog dekicu. Dekooo! Dekice! (odlazi do deke)
Gđa
Ujedi ga!
Sin
Draga!!!
Gđa
Šalim se…
Malena
Vratila sam se.
Otac
(srećan) Malena, lepotice moja, nedostajala si mi.
Malena
I ti si meni deko puno nedostajao. Ali pre nego što krenem da ti pričam anegdote sa mog putovanja moram da vas upoznam s novim članom naše porodice. Samo da se setim šta sam kupila… (Otvara ulazna vrata ispred kojih je novi član porodice.)
Gđa
Samo da nije piton.
Malena
Oh nije, čekaj a šta mislite koje je boje?
Sin
Plave?
Malena
Samo da se setim… (gleda ispred vrata) Bravo za mene, bele je boje.
Sin
Belisimo.
Malena
Upoznajte psa Sašku Hauštufirel.
Sin
(oduševljen)
Oh, pa zaista je lepa.
Gđa
(vrlo uzbuđena) Jaoj tako sam uzbuđena i srećna…dragiiii, neka ovo belo pseto probudi u nama animalni instikt!! Av, av!!! Idemo dragi!!!
Sin
O da draga!
(odlaze sa psom)
Otac
(ogorčen na snaju i sina)
Malena, jesi li za jednu partiju šaha?
Malena
Naravno deko.
(Deka je pobedi u dva poteza.)
Malena
A jos uvek nisam naučila da igram, baš sam loša.

Otac
Nisi ti loša malena, a reci mi da li primećuješ nesto čudno u ovoj kući? Neku promenu?
(misli na Larin odlazak)
Malena
(ravnodušna)
A da, primetila sam da nema Lare, ali ona će sigurno više biti srećna na nekom drugom mestu. Ja sam sada potpuno druga osoba, mislim da je balet prošlost i ne znam zbog čega sam to toliko volela….možda zbog Lare…
(deka je zaspao za to vreme )
Malena
Oh deko zaspao si, ja odlazim ti spavaš, ja se vratim ti opet spavaš, idem da se raspakujem. (odlazi u svoju sobu)
Žan Žak
Slušaj me dobro ovo je Malena. Ćerka Gospodina i Gospođe Hauštufirel. Moras naučit da joj ljubiš ruke, dakle ovako na pet centimetara od ruke staviš glavu, i kreneš polako da tri sekunde ljubiš ruku! Tri sekunde!
(pokazuje mu kako)
Žorž
Jedan.
Žan Žak
Dva.
Žorž
Trinaest!
Žan Žak
Tri Žorž!!!
(zvono)
Žorž, otvori vrata!
Žorž
Da ljubim?
Žan Žak
Zvonce Žorž, zvonce!!
Žorž
U Parizu je bila ptičica.
(Žorž odlazi da otvori vrata, ulazi poštar.)
Poštar
Dobro jutro, dobar dan!
Žan Žak
Izvolite?
Poštar
Dom Hauštufirelovih? Znate ja imam jednu vest za vas. Tačnije jedno pismo!
Žan Žak
Kakvo pismo?
Poštar
Sad ću da ga nađem, neću vise od petnaest sekundi.
Žan Žak
Jedan, dva…
Žorž
Trinaest!! Petnaest!
Žan Žak
Žorž!
Žorž
Ljubim ruke!
(Uzima poštaru ruku, poštar Žan Žaku, a Žan Žak ljubi Žoržu ruku, u krug ljube ruke jedni drugima, međutim dolazi gđa i prekida ih.)
Gđa
Šta je ovo? Šta se to ovde dešava?
Poštar
Ja vam donosim jednu vest. Imam jedno pismo za vas.
Gđa
Daj da pogledam.
Poštar
Samo da ga izvadim.
Gđa
Znate šta, ja nemam vremena za bacanje, dajte to pismo ili idite?
(dolazi sin)
Sin
Šta je bilo? Kakva je to galama?

Poštar
Ja sam vam doneo pismo.
Sin
Kakvo pismo?
(poštar vadi pismo iz torbe)
Gđa
Dragi, masiraj me dok čitam.
(Gđa odlazi da sedne na sofu, iza nje je gospodin koji je masira, poštar počinje da masira gospodina, poštara masira Žorž, a Žorža Žan Žak. Gospođa otvara i čita pismo.)
Gđa
Neko je ubio Laru!
(svi su u šoku)
(pismo joj otima gdin)
Sin
Neko je ubio Laru!
(pismo mu otima poštar)
Poštar
Neko je ubio Laru!
(pismo mu otima Žorž)
Žorž
Neko je ubio Laru!
(pismo mu otima Žan Žak)
Žan Žak
Neko je ubio Laru!
Gđa
Dragi loše mi je. Idemo brzo u našu sobu!
Sin
Dolazim ljubavi.
(odlaze)
(Otac se budi.)
Otac
(šokiran i iznerviran)
Šta? Lara su ubli? Ko? A, za sve si ti kriva snajo, da je nisi isterala, ovo se ne bi desilo.
(Odlazi sa Žoržom i Žan Žakom sa scene, ostaje sam poštar.)
Poštar
Jaoj, neko je ubio Laru. Ko bi to mogao biti? Mozda je taj ubica sedeo na ovoj foteljii i igrao šah, mislim, nisam ja, nemojte da mislite da sam ja, ja sam samo običan poštar. A možda je samo stajao iznad fotelje i posmatrao Laru kako igra i krenuo da je…
(Zapriča se poštar sam sa sobom, u dom Hauštufirelovih upadaju lopovi koji su želeli da ukradu Laru, međutim uviđaju da nema Lare i vide jedino poštara.)
Gigi
Gogi gde je Lara?
Gogi
Pojma nemam hvataj ovog.
(Otimaju poštara, sobarice su čule neku galamu i dolaze na scenu, lopovi su se sakrili zajedno sa poštarom.)
Sobarice
Na na na na na na na, na na na na na
(lopovi prave buku, sobarice ih primećuju)
Mi čistimo, kuvamo i brišemo. Za porodicu Hauštuifrel mi dišemo!
(Izvade pištolje i pucaju kako bi uplašili lopove koje su primetili.)
Sobarice
Želeli ste da ukradete Laru a ukrali ste poštara Garu!
(Smeju se, odlaze iza sofe i dovode lopove i zarobljenog postara i bacaju ih ispred njih.)
Sobarice
Nestašni momci!
(udare im šamar)
Lopovi
(uplašeni)
Zar vi niste sobarice fine?
Sobarice
Dosta smo bile fine, vreme je da eksplodiramo kao mine! Momci jeste li spremni za eksploziju?
(Gasi se svetlo, čuje se eksplozija u pozadini.)

Slika 3 (San gospodina Hauštufirela starijeg)

(Dnevna soba porodice Hauštufirel. Prva noć posle Larinog nestanka. U toku dana je stiglo anonimno pismo da je Lara ubijena. U domu Hauštufirelovih vlada tuga, strah i napetost. Malena je teško primila vest da je Lara mrtva i čudno se ponaša, sedi kraj sofe sa gomilom voća i povrća i skoro da ne priča. Na sofi je sin koji je poprilično zabrinut. Otac čisti šah, a gospođa svima unosi nervozu šetajući gore-dole.)

Otac
Kako tako divna devojka može biti ubijena? Ko bi se usudio da učini tako strašan zločin?
Ona verovatno nije umela da se snađe na ulici jer je stalno živela u kući, kako bi nama udovoljila.
Gđa
Ja ne mogu ovo da izdržim. Znam da svi krivite mene, ali ja je nisam ubila.

Otac
Ubila si je time što si je isterala na ulicu!
Sin
(uvređen)
Tata, moja žena, a samim tim i ja, se osećamo veoma loše zbog cele ove situacije. Ne dajem ti za pravo da joj se tako obraćaš!

Otac
Ti meni ne daješ za pravo? Vi živite u mojoj kući, jedete hranu koju kupujemo od mojih para. Treba da vas je sramota. Oterali ste Laru...
Sin
Nisam je ja oterao!

Otac
Ti si sine! Ti! Dozvolio si da ti žena u kojoj vlada animalni instikt ispije mozak!
Gđa
Ja zaista ovo ne mogu da podnesem. Nisam ja kriva za Larinu smrt. Osećam se loše i više nego što bi trebalo.
Sin
Draga, svi se osećamo loše.



Otac
Šta sam ja Bogu zgrešio, pa mi je podario ovakvu snaju.

Malena
Vitamin A, B, C, malo čokolade, limuna...

Gđa
O Bože, ovo moje dete je poludelo, a ja ne znam šta da radim.

Otac
Uništili ste jadno dete, balet, gluma, tenis, pevanje. Nije znala šta želi. Moju Malenu ste uništili.

Sin
Ona prolazi kroz jedan težak period života, adolescencija. Proći će je.

(Dolaze Žan Žak i Žorž.)

Žorž
(uplašen)
Gospodo, video sam jednog čoveka.

Sin i Gđa
Čoveka??
Žan Žak
Žorž! To nije čovek to je detektiv.
Sin i Gđa
Detektiv?
Žorž
Posmatrao me jednim velikim mikroskopom ali ja sam mu pobegao.
Žan Žak
Sa njim je bila jedna devojka čudno odevena.

Otac
Žorž, šta to govoriš?
Gđa
O, ne, ja nisam kriva, ali zaista. Dragi, spasi me!
Sin
Ne brini draga.
(u strahu)
Otac
Nemamo čega da se plašimo. Eto, vidite šta ste uradili?
(zvonce)

Žan Žak
Žorž, zvonce!

Žorž
O, da, čujem zvonce, otvoriću vrata. Idem.

Žan Žak
Ajde otvori vrata.
Žorž
Otvori ti. Pico.
Zan Zak
Kaprićozo.
Žorž
Pužu golaću!
(Svađaju se pred vratima, ulaze detektiv i daktilografkinja Emanuela, svi su uzrujani.)
( Žan Žak i Žorž odlaze sa scene.)

Detektiv
Dobro veče, Hauštufirelovi, ponovo se srećemo nakon toliko godina... Ja sam postao najpoznatiji detektiv u kraju, koji sve slučajeve ubistava rešava. Nasledio sam posao svog oca. A ovde sam došao da otkrijem ko je ubio vašu balerinu Laru. Ovo je moja pomoćnica, Emanuela. Ona ce kucati sve sto čuje i sve što vidi.
Emanuela
Bolje bi vam bilo da pazite šta pričate.
(Odlazi da sedne na kraj sobe, vadi pisaću mašinu i počinje da zapisuje.)


Otac
Ti? Kako imaš pravo da uđeš u moju kuću?

Detektiv
Tvoju kuću? Uvek si prisvajao stvari koje ti nisu pripadale braco.

Emanuela
Mislim da sam pogrešila, ponovite mi?
(pokušava da se priseti zadnje reči)

Otac
Misliš da ćeš naći nešto ovde, ali nećeš, Lara je u toku prošle noći napustila našu kuću, a danas ujutru nam je stiglo anonimno pismo.

Gđa
U kome je pisalo da je neko ubio Laru. Mi zaista nemamo veze s tim. Ja treba da mislim o svom detetu koje se malo pogubilo.

Detektiv
Sve ja znam, o čemu vi brinete. Sami ste sebi najbitniji! Sebičnjaci jedni!

Emanuela
Ponovite mi to?

Otac
Prestani!!!

Emanuela
Otvoriću slučaj Lare.
Sin
Kakav slučaj? Mi ne znamo šta se tu desilo.

Detektiv
Ja sam tu da saznam.

Emanuela
Ispalo mi je dugme, čekajte.

Detektiv
Vi ste svi u nekom stanju nervoze. Nema potrebe.

Emanuela
Nema potrebe, nema potrebe...

Gđa
Nisam nervozna, imam temperaturu, gorim, dragi pođi za mnom, vratićemo se brzo.
(odlaze)

Otac
Recite sta imate pa da završimo s ovim!

Detektiv
Zašto Malena samo ćuti? Potencijalni tihi ubica. Reci mi zašto ste isterali Laru iz kuće braco?

Emanuela
Ja gorim, toplo mi je... Jaoj, sada sam malo zakasnila.
Otac
Nismo je isterali, samo nam više nije bila potrebna.
Detektiv
A, pa da, ceo život si tako radio, kupiš baciš, kupiš baciš...
(čuje se lom)
Žan Žak iz pozadine
Žoržžžž!
(Na scenu dolaze sobarice.)
Sobarice
Žorž je napravio lom, Žan Žak će doživeti nervni slom.
(ugledaju detektiva)
O mi goste imamo!
Mi goste volimo i rado ih primamo.
Izvolite sedite gospodine detektive mi smo veoma uslužne i fine.

Detektiv
Vi ste ovde neke sobarice ili šta?
Emanuela
Fine vole da ga prime...ops!
Otac
Ostavi njih na miru.
Detektiv
Odvedite me u vašu sobu mozda nađem nesto što ne bi trebalo. Vrlo ste mi sumnjive.
Sobarice
(uspaničeno)
Mi krive nismo, za ubistvo je krivo misteriozno pismo. U našoj sobi ničega nema, ali pođite sa nama da ne bi bilo problema.
(Odlaze sobarice, detektiv i Emanuela.)
Otac
Malena, kako si Malena? O šta nam se ovo dešava?
Malena
Malo dodam čokolade, pa malo limuna koji je žut.
(Dolaze gđa i sin iz spavaće sobe.)
Gđa
Jaoj ovo mi je tako trebalo. Dragi molim te zaštiti me od onog čudnog coveka...gde je otišao?
Sin
Gde li je nestao?
Otac
Otišao je da ispita sobarice.
Gđa
Jaoj brzo će se on vratiti, dragi reci mu da nisam kriva i da si ti isterao Laru jer je pravila neke probleme.
Sin
Ali, draga ti si je oterala!
Gđa
Ti si me primorao na to dragi, da si mi posvećivao više pažnje ništa od ovoga ne bi bilo.
Sin
Jaoj u redu draga.
(Žorž i Žan Žak dolaze.)
Žorž
Gde je čovek sa mikroskopom?
Gđa
Ovaj opet o nekim mikroskopima govori.
Žan Žak
Žorž to nije čovek, to je detektiv koji je došao da ispita Larino ubistvo.
Moraš da se ponašaš lepo i pristojno.
Gđa
Nemojte da govorite ništa, recite da ne znate ko je Lara. Jeste čuli?
Otac
Šta je tebi? Pusti ih da govore istinu. U domu Hauštufirelovih nema ničega što bi moglo da se sakrije.
Gđa
Jao dragi plašim se, možda nisam trebala da je isteram.
Žan Žak
Žorž ako te on nešto pita ti moraš samo da ćutiš. Mada možeš da odgovaraš samo sa da ili ne. Kada te udarim po glavi jednom, reci da, a kada te udarim dva puta, reci ne. Jesi li me čuo Žorž?
Žorž
Jednom da, dva ne...dva ne, jednom da...
Otac
Trebali bi da pozovemo lekara da pregleda Malenu. Njoj nije dobro.
Gđa
Ma samo da ode ovaj čovek zvaćemo koga god treba.
Sin
Ne brini se draga biće sve u redu. Mi smo nevini.
(Ulazi detektiv i Emanuela.)
Detektiv
Vratili ste se vas dvoje, a i batlerčići su tu...piši Emanuela:
U sobi kod sobarica je pronađeno upravo ono što bi nam moglo koristiti za istragu. Tri naga čoveka zavezana kanapom, okrenuti jedni prema drugima stajali i ispuštali neke čudne krike u nekoj čudnoj pozi.
Emanuela
Tri coveka naga radila su cudne poze i vikali su...šta?

Gđa
Naga kažete? Ko su oni? Možda su oni ubice i gde su sobarice...zašto ih nema?
Sin
Zašto su nagi?
Detektiv
Gospođo vi, vidim, volite nage ili možda nagle pokrete?
Gđa
Molim vas ja gorim, pustite me. Dragi spasi me.
Sin
Ostavite moju ženu na miru.
Detektiv
A vi (obraća se batlerima) da li vi znate nešto o Larinom ubistvu?
Žorž
Pa znate ja sam tek došao, ovo je moj novi posao...
(Žan Žak ga udara po glavi jednom.)
Žorž
Da!
Žan Žak
Žorž je hteo je da kaže da da mi da ne znamo ništa, to znači da! Žorž!
Detektiv
Novi posao kažeš?
Gđa
Ja moram da odvedem Malenu u sobu da se odmara, njoj nije dobro. Sutra ujutru Žan Žak će pozvati lekara da je pregleda.
Sin
Idemo draga.
(Odlaze gđa, sin i Malena.)
Žan Žak
Idemo Žorž, moram se spremiti sutra dobro, znate mene to pozivanje lekara zaista uzbuđuje i želim da bude što bolje na profesionalnom planu ili smislu ili šta već... Idemo Žorž!
Žorž
Dva puta ne, ovaj da...tri puta ne....neeee pogrešio sam!
Detektiv
Vidim vrlo ste zbunjeni.
Žan Žak
A tupane!
(Vuče ga i odlaze sa scene.)
Otac
Da li si video sve sto si želeo ?
Detektiv
Tek sam počeo braco, mada mislim da bi bio red da se malo prisetimo starih dana, jesi li za jednu partiju šaha?
Otac
Naravno da jesam.
(Sedaju za sto, Emanule stoji iznad njih prati svaki njihov potez, gasi se svetlo.)



Slika 4 (San gospodina Hauštufirela starijeg)
(Dnevna soba porodice Hauštufirel. Jutro. Na sceni su otac, Emanuela i detektiv – spavaju. Celu noć su igrali šah, dolaze sobarice i obraćaju se publici.)

Sobarice
Sinoć nas je detektiv optužio za krađu, a mi smo devojke koje ne žele čak ni svađu.
U našoj sobi je pronašao tri naga čoveka a ne zna da su to lopovi koji su planirali krađu veka.
Među njima je i postar Gara, majstorčina prava. Sa njim su Gigi i Gogi, ja Gigija čuvam lično a Gogi je nestašan poprilično.
U našoj sobi oni služe kaznu i smatramo da će nagi najbolje da sazru.
Mi ubice nismo i ponavljamo da je za ubistvo krivo misteriozno pismo!
(odlaze sa scene)
Emanuela
Čudne su ove devojke, baš su mi sumnjive, nisam stigla da zapišem sve što su rekle…idemo znači…tri naga čoveka..
(Preslušava se i ugleda Žan Žaka i Žorža koji vire.)
Emanuela
Zašto virite?
Žan Žak
Plašimo se onog čoveka detektiva.
Žorž
Ja se i tebe plašim.
Emanuela
Znači delujem opasno? Hm...
Žorž
Gde mu je puška?
Žan Žak
Žorž, on nema pušku! Ćuti, treba da pozovemo lekara koji će da pregleda Malenu, brzo idi da ga pozoveš! A ti me dobro slušaj Emanuela, mi nismo ubice. Ni ja ni Žorž, i nemoj da nas kuckaš u tu mašinu više! Mi ne znamo šta se desilo i nemojte nas da dirate, jesi li me čula?
Emanuela
A ko je ubica? Skroz si me zbunio?
(Dolaze gospođa, gospodin i Malena.)
Gđa
Pogledaj molim te ovog detektiva, zaspao je u našoj kući!

Sin
Nepristojno vrlo!
Gđa
A moje dete je bolesno i pati, Žan Žak da li ste zvali lekara?
Žan Žak
Da gospođo, upravo ga je Žorž pozvao.
(Žorž dolazi)
Je li tako Žorž?
Žorž
Da, zvao sam ga i rekao je da će stići svakog trenutka.
Sin
Konačno će se naša princeza rešiti muka koje je zadobila zbog Larinog ubistva.
Gđa
Dragi, a zanima me da li će se tvoj otac pomiriti sa bratom? Ukoliko se to desi mi više nećemo imati ovoliko novca. Toga se malo bojim, mada ako bi se pomirio onda bi zaustavio istragu….
Sin
Moj otac je stariji I njemu sve pripada!
Emanuela
Jaoj od ovih informacija ja ludim…
Gđa
I ova devojka zapisuje svaku moju reč, osećam se kao da sam na sudu. Ne sudite meni ja sam dobra žena!
(Zvonce se čuje u pozadini.)
Žan Žak
Žorž šta čekaš?
Žorž
U Parizu je bila ptičica, idem idem!
(Odlazi da otvori vrata, ulaze bolničarka i doktor.)
Bolničarka
Dobar dan porodico Hauštufirel. Ja sam bolničarka Goca i ko me ne bude slusao sleduje mu boca. Ovo je doktor Zi koji će pokušati da izleči vašu ćerku.


Doktor
Ja sam doktor i spreman sam da izlečim vašu ćerku.
Gđa
Doktore napokon ste stigli, znate u našoj porodici vlada haos zadnja dva dana, desilo se nešto strašno…
Doktor
Znam, sve mi je vaš batler ispričao preko telefona.
Sin
Od kako je Lara ubijena naša princeza se malo pogubila, kao što i sami vidite.
Gđa
Imam utisak da se plaši istine, znate ona je kao mala bila vezana za Laru i vratila se sa nekog putovanja na kojem je otkrila da je vegeterijanka, vrlo je zbunjena…
Doktor
Gospodo možete osećati strah ili mir, to je vaš izbor. Nađite mir u sebi. Dođi devojčice….dođi!
Bolničarka
Dođi, ne plaši se doktora Zi, izvoli jednu liza liza liza lizaličicu.
Emanuela
Doktor Zi, bolničarka koja liže, liže, liže, o ne mogu sve da zapišem…
Doktor
Goco, mislim da će ovde imati više slučajeva za lečenje, a vi kao njeni roditelji ne možete prisustvovati terapiji.
Gđa
Dragi to znači da je vreme za….1,2...
(Počinje da kruži po sceni sva uzbuđena, za njom i ostali.)
Doktor
3
Bolničarka
4,5...10
Sin
Oh da, idemo draga…
(Odlaze gđa i gospodin u svoju sobu.)

Žan Žak
Žorž idemo i mi, ja se plašim ovog zujavca ovde.
Žorž
I ja isto.
(odlaze)
Emanuela
A gde ću ja, gde ću ja…?
(Sakrije se ispod šahovskog stola.)

Doktor
Čudno!
Bolničarka
Doktore da li je vreme za vašu..
Doktor
...našu..
Bolničarka
...vašu...
Doktor
...našu...
Bolničarka
...moju...
Doktor
...tvoju...
Bolničarka
...moju...
Doktor
...tvoju...
Bolničarka
...specijalnu terapiju?
Doktor
Da, da!
Bolničarka
Doktore, izvolite vašu alatku!
Doktor
(Kroz vrlo čudnu terapiju doktor pokušava da izleči Malenu. Iz svoje torbe vadi različite stvari, netipične za lekare, međutim Malena uopšte ne reaguje na sav napor koji ulaže doktor. Sva ta buka probudila je detektiva i oca koji su zaspali na foteljama.)

Detektiv
Šta? Šta je to?
Otac
Kakva je to buka?
Detektiv
Emanuela šta radiš tu? Izlazi odatle.
Otac
Ko su ovi ljudi…šta to radite Malenoj?
Detektiv
Emanuela pokaži mi zapise, moram da vidim šta sam propustio dok sam spavao.
Bolničarka
Nemojte da se brinite za Malenu, ova terapija će joj pomoći da preboli Laru i da nastavi da živi normalan život. Ovaj čovek ovde je doktor.
Doktor
Mislim da sam izlečio ovo dete ovde, neće više patiti!
Otac
Izlečio? Zašto samo ćuti? Malena, lepotice moja, šta su ti uradili?? Gde mi je sin, gde su svi??
Bolničarka
Nema potrebe da vičete i da se brinete za nju. Doktor joj je samo pomogao.
Doktor
Ona sada ćuti jer to tako treba…posle ove tišine biće veoma vesela i jedna srećna devojčica.
Otac
Malena, da li me čuješ?
Detektiv
Pročitao sam braco šta se izdešavalo dok smo ja i ti spavali, i mogu ti reći vrlo interesantno!
Emanuela
Vrlo interesantno.
Otac
Šta je tu interesantno, uništili su moju Malenu?
Detektiv
Vi ste neki doktor specijalista? Da li ste čuli da je Lara ubijena? Da nemate vi neke veze sa tim misterioznim ubistvom?
Doktor
Neee!!
Bolničarka
Nemojte nas da pitate takva pitanja, mi smo jedni fini ljudi i mislim da bi sada bio red da nam platite, pa da idemo, zar ne doktore?
Doktor
Da! Čekaju me drugi pacijenti?
Otac
Da vam platimo?
Detektiv
Nikuda vi ne idete, poprilično ste mi sumnjivi, pogotovo vi doktore što tako to zuckate! Imam par pitanja za vas.
Emanuela
Zuckam truckam…
Bolničarka
Mi zaista nemamo šta da vam kažemo, mi samo znamo da je neko ubijen I to je to. Zar nije tako doktore?
Doktor
Upravo tako. Ne želim da razmišljam ni o kakvom ubistvu ja sam čovek koji pomaže ljudima, ja ih ne ubijam.
Otac
Da baš kao što si pomogao mojoj Malenoj.
(Čuje se lom u pozadini, dolaze na scenu Žan Žak i Žorž.)
Žan Žak
Oprostite nam gospodo što smo vas omeli u radu, Žorž se malo pogubio i napravio neki nered.
Žorž
Ja se izvinjavam puno, oprostite i meni.
Detektiv
Dobro je što ste došli, vi ste mi još od sinoć ulivali neku sumnju, sedite na sofu da vas malo propitam!

Žan Žak
Sad će nesto da nam rade, sve zbog tebe tupane jedan.
Žorž
Jao sad će da izvadi mikroskop!
Detektiv
I vi sedite što zuckate sa tom vašom damom.
Emanuela
Zuckam tuckam.
Bolničarka
Lepo od vas sto želite ostanemo, ali mi stvarno žurimo.
Doktor
Da, baš nam je drago da ste nas zavoleli za tako kratko vreme ali mi moramo ići...
Otac
Sedite kad vam kaže!
Doktor
Pa u redu možemo ostati na 5 minuta, ako baš želite.
(Ulaze gđa i gospodin srećni.)
Gđa
Oh dragi ti si neverovatan mačak, uvek znaš da me digneš...šta je ovo, kakva je ovo atmosfera? Doktore da li ste videli šta nije u redu sa našom ćerkom?
Sin
Malena, da li ti je bolje? Doktore zašto ćuti?
Otac
Trebao sam da znam da ste vi unajmili ovog čoveka koji je učinio nešto sa Malenom.
Gđa
Jaoj šta je učinio?
Doktor
Ne brinite biće joj dobro, sada je u fazi kada treba da ćuti.
Bolničarka
Doktor nikad ne laže.
Detektiv
Sedite i vi kraj njih.
Gđa
Da sednem? Zašto?
Detektiv
Osumnjičeni ste da ste ubili Laru.
Gđa
A ne, ne nisam ja ubila Laru? Zar nije tako dragi?
Sin
Da, a i vi ste u našoj kući, ne možete da nam naređujete…
Otac
On je u mojoj kući, i ja mu dajem za pravo da vam naređuje.
Sin
Tata zar hoćeš da kazes da si oprostio ovom čoveku ono što ti je uradio?
Otac
Neću ja da kažem ništa, sedite i slusajte mog br...(htede da kaže brata, ali ga ponos nadjača) ....ovog čoveka!
Gđa
Jaoj bože, kakva napeta situacija.
Detektiv
Tebi neću reći da se pridružiš osumnjičenima braco, poznajem te celog života i znam da pored svih tvojih zlodela koje si činio u životu, ne bi bio spreman da učiniš nešto tako strašno!
Bolničarka
A da ipak idemo mi…
Detektiv
Sedi!!!!
Emanuela
Sedi…sedi…sedi...
(Čuje se zvono, ulazi Viktorija jer ima ključ od kuće.)
Viktorija
Ne znam ni što sam zvonila kada ste mi dali ključ od kuće. O šta je ovo?
Detektiv
Ko ste vi?
Viktorija
Ja sam Viktorija.


Detektiv
Nenajavljeni gost? Potencijalni ubica? Sedite tamo, mozda baš vi imate veze sa Larinim ubistvom?
Viktorija
Lara je ubijena??
Gđa
Nisi znala?
Detektiv
Emanuela, vreme je da saznam ko je ubio Laru?
Emanuela
Pravo vreme gospodine.
(Emanuela gasi svetlo, detektiv pali svoju lampu i peri je u Žan Žaka i Žorža.)
Žorž
Nisam ja zaista, ja sam tek došao u ovu kuću i to se desilo, nemojte da vadite mikroskop!

Žan Žak
Ćuti bre. Mi smo te noći ili dana kada su ubili Laru spavali. Znate bili smo vrlo umorni.
Žorž
Nismo je mi ubili. Nismo mi takvi.
Žan Žak
Žorž!! Mi smo spavali i kako možemo ubiti nekoga kada spavamo? A moj batlerski instinkt mi govori da je za to kriv ovaj zujavac ovde.
(Lampa kruži i staje na bolničarku i doktora.)
Bolničarka
Mi zaista nismo, mi čak i ne znamo ko je ta Lara. Mi smo dobri ljudi koji žele da…šta doktore?
Doktor
Mi ne ubijamo ljude, kada je Lara ubijena mi smo radili na jednom eksperimentu koji pomaže ljudima da budu srećni. Mislim da je za Larino ubistvo kriv bračni par Hauštifrel.
(Lampa kruži i staje na gđu i sina.)
Gđa
Naravno da ja nisam, mislim ja sam se sa tom Larom vrlo dobro slagala, mom dragom je smetala jer je stalno pravila neke probleme pa je rešio da je istera iz kuće. Jer znate moj muž je jedan veliki gospodin koji ne trpi bezobrazluk, a ona je bila vrlo nedisciplinovana. Ne znam ja kada su nju ubili, ona je živa izašla iz naše kuće… mada u to vreme je kod nas bila Viktorija!
(Lampa kruži i staje na Viktoriju.)
Viktorija
Ne! Naravno da nisam ja. Ja jesam bila te večeri tu kada je Lara napustila kuću ali nisam ja Larin ubica!!!
(Emanuela pali svetlo)
Detektiv
Svi vi govorite da niste…moguće da niste…
Emanuela
Ako niko od njih nije…ko je?
Otac
Sobarice, gde su one? Žorž, idi da ih pozoveš.
Žorž
Odmah…
Detektiv
Čudne su one, već sam vam rekao da sam našao tri naga čoveka u njihovoj sobi, ne znam ko su oni i šta su radili tamo.
Emanuela
Naga snaga…
Otac
Ko su ti ljudi?
(Dolazi Žorž i vraća se na mesto, za njim idu sobarice dovode lopove i poštara.)

Detektiv
Tu ste?
Otac
Ko su ti ljudi?
Gđa
Dragi, šta je ovo… spasi me.
Sobarice
Mi ubice nismo, već sto puta smo ponovile da je za ubistvo krivo misteriozno pismo.
To pismo u kuću je uneo poštar Gara, nama sumnjiv čovek puno razgovara.
Vi znate da Laru želeli su da ukradu mnogi, baš kao i njih dvojica Gigi i Gogi.
Njihovom neznanju kraja nije bilo, hteli su da ukradu ono što im se nudilo.
U kući je u tom trenutku bio poštar Gara, za kog su mislili da je lepotica Lara.
Mi sprecili smo krađu poštara Gare i sada smo vredne da nam se dive i da nas hvale.

Gigi i Gogi
Odveli su nas tamo i naučili su nas pameti. Nećemo više da krademo i kajemo se što smo i želeli to. Mi nismo ubili Laru jer smo bili zarobljeni kod njih u sobi.
Gara
Sve je istina što su rekli, ja sam samo radio svoj posao, koji sam radio svaki dan i odjednom mi se sve ovo izdešavalo i vrlo mi je toplo i zbunjen sam...
Detektiv
Vi ste dakle sobarice heroji? Jesi li znao koga imas u kući? Devojke heroje?
Otac
Vrlo sam iznenađen ovim sto čujem.
Emanuela
Ja sam u velikoj panici…toliko toga sam zapisala i jao, vrlo sam zbunjena…izgleda da nema ubice...
Otac
Mislim da bi trebalo da završimo sa ovom partijom šaha pa ćemo nastaviti sa istragom…šta kazeš braco?
Detektiv
Složio bih se sa tobom.

(Sedaju na fotelje i započinju igru. Oko stola su svi likovi sem Malene, koja je i dalje kraj sofe. Ostali likovi vrlo pomno prate tok cele igre, ispuštajući različite uzdahe što doprinosi napetosti situacije. Posle određenog vremena Otac pobeđuje detektiva, svog brata.)
Detektiv
Ceo život si me pobeđivao braco! U svemu si bio bolji od mene. Uvek su te svi više voleli. Uzeo si mi dom, bogatstvo, mir, ali ono što ti nikada neću oprostiti braco, je ženidba sa ženom koju sam voleo celoga života. Nikada!!
(Vreme se zaustavlja, iz rama okačenog na zidu slika majke gospodina Hauštufirela starijeg i detektiva oživi.)
Slika
Sine moj! Deco moja. Sećam se vašeg prvog plača, vašeg prvog smeha. Sećam se kad ste me prvi put nazvali majkom!! Od svoje smrti ja nisam mirna deco moja, jer vas dvojica niste jedno. Izgubili ste najvažniju stvar u životu. Izgubili ste jedan drugog. Podarite mi spokoj deco. Oprosti bratu sine, i neka on oprosti tebi!
(Slika se vraća u ram i vreme se nastavlja, braća kao da su čula vapaj majke koja ih moli da se pomire. Svi se ponašaju čudno i drugačije.)

Otac
Brate, toliko godina smo proveli u svađi ali evo u svakoj nesreći postoji i sreća da se ja i ti ponovo vidimo brate moj. Želim da te zamolim da mi oprostiš. Oprosti mi brate?
Detektiv
Toliko godina smo proveli odvojeni braco ali, svakog dana, svake minute sam mislio na tebe i zbog oca, zbog naše majke...Opraštam ti brate, opraštam ti brate!
(Zagrle se.)
(Gasi se svetlo.)



Slika 5 (Realnost)
(Dnevna soba porodice Hauštufirel. Prikazuje radnju u domu Hauštufirelovih dok otac spava. Na sceni je gospodin Hauštufirel stariji koji spava na svojoj fotelji i Lara koja igra. Dolaze sin, gđa i Malena iz doktorske ordinacije vrlo srećni.)
Sin
Oče? Oče?
Gđa
Probudi ga da čuje radosnu vest.
Sin
Tata? Šah mat!
(Otac se budi, svi se smeju.)
Otac
Šta? Šta se desilo? Lara ti si živa?
Sin
Naravno da je živa tata.
Otac
Malena lepotice moja ti si dobro, ti si zdrava.
Malena
Da dekice moj, šta je tebi?
Otac
Izgleda da sam sanjao sam ružan san.
Gđa
Mora da ste mene sanjali.
Otac
Sanjao sam sve svoje strahove, svoje želje, nadanja, sanjao sam da su ubili Laru i sanjao sam da sam se pomirio sa svojim bratom!
Sin
To je nemoguće.
Gđa
Vaš brat je običan detektiv i znate da se njegovo ime ne spominje..
Sin
...u našoj kući, jos od vaše svađe...


Malena
...Nikada!
Otac
Da da, u pravu ste.
Sin
Oče koja je ovo figura?
(Pokazuje mu kraljicu.)
Otac
Kraljica!
Sin
E pa to je moja žena!
Gđa
A u toj kraljici raste princ koji će naslediti celo bogatstvo porodice Hauštufirel!
Malena
Dobiću brata!
Otac
Šta??
Sin
Da tata, moja žena je trudna.
Gđa
Svekre, hoćete li mi čestiati?
Otac
Bravo sine, čestitam vam!
Sin
Hvala tata!
(Svi sedaju na sofu i razgovaraju o nasledniku porodice Hauštufirel. Odjednom se kućna vrata otvaraju, čuje se pucanj, ubijaju Laru.)

Vrisak

(Gasi se svetlo.)

Kraj