Pitalica - pričalica

DEPRESIJA, PANDEMIJA, FRUSTRACIJA, POEZIJA

5
(1)

I tako smo stigli do samog kraja godine… Praznično, veselo! U većini slučajeva nesvesni da se u onom momentu dok se razvodimo sa Starom već venčavamo sa Novom – koja nam, takođe, neće dugo biti verna. Naravno, pamtićemo je. Pa mi, JULIJANCI, nismo ni navikli da čuvamo lepe uspomene, ali zato sve što je bilo loše još dugo, dugo ostaće nam u sećanju, a poznato je da je sećanje kvarljiva roba. Dakle, za par meseci, sve što nam nije pošlo za rukom više neće ni biti naša krivica, već isključivo vremena u kom živimo, okruženja, tuđih smicalica i promašaja, nepovoljnih situacija… Ali, koga je briga? Večeras čekamo Novu Godinu!

Evo, ja vam u Novoj Godini želim što više šunki, švargli, kobasica, čvaraka… i svih ostalih svinjskih prerađevina – izuzimajući grip. I nemojte to olako shvatiti! U prošloj godini ste, zaokupljeni brigom o zdravlju, uspešno zaboravljali da ste gladni.Istina, ja nisam. Mislim, nisam zaboravila na glad, mada ni sa zdravljem ne stojim baš najbolje, evo recimo pritisak mi… (dobro, dobro, znam da se to rešava kod čika doktora). Biti gladan – to je dobro za liniju, za standard (je l’ ga uopšte imate?), ali nije dobro za “mentalnu higijenu“ (opa!). Tu se, onda, osim straha od pandemije javlja i depresija, pa frustracija, a iz toga proističe – poezija. Šta je? Šta?

Odmah ja dam i stručno objašnjenje (lično, naravno). Trebalo je da se vakcinišemo – nismo se vakcinisali u strahu od negativnih posledica vakcine (čitaj: zbog opšte zabune izazvane nebuloznim saopštenjima “odgovornih“) – buljili smo u TV i čitulje po novinama, da čujemo ko je kad i zašto umro (“Hvala Bogu, nisam ja!“), a opšte je poznato da smrt izaziva depresiju. Prateći koeficijente smrtnih slučajeva, nismo mogli izbeći reportaže o skijanju jednog (brojnog) dela srećnika na “našim“ lepim planinama, ni preskočiti euforične izveštaje veselih, nasmejanih (nama u lice), spikerki iz okićenih supermarketa, o tome koliko smo potrošili na poklone i trpezu – počevši od katoličnog Božića do pravoslavne Nove Godine (tako smo shvatili da ni ne znamo koliko smo bogati!). Kad nas nisu obaveštavali o turističkim ponudama – obaveštavali su nas koliko je beskućnika pomrlo od zime u neposrednom susedstvu, pa smo svaki čas virkali u šupu da proverimo stanje čuka, uglja i drva, ili se traumirali čim trepne sijalica – da ne počne restrikcija struje, poskupi plin… Nije ni čudo što na krčanje sopstvenih creva nismo ni obratili pažnju! Kad su nam nadležni, najzad, saopštili da smo, za divno čudo, još živi, mada nevakcinisani – odahnuli smo. Potrčali smo, brže bolje u špajz po čvarke, kiseli kupus i kompot od višanja (nema svako C vitamin upakovan u narandžinu koru). Posle svih gore navedenih trauma, dočekala nas je sablasna slika proređenih polica, polupraznih buradi, avetinjskih klinova bez kulena i kolenica – a sva deca kod kuće, raspuštena – što od našeg nemara prema njima, što od zdravstva i prosvete.

* Frustracija je stanje lišenosti, osujećenosti čoveka da zadovolji neki, u dovoljnoj meri aktivan motiv koji je bilo po subjektivnoj, bilo po objektivnoj oceni za jednu ličnost veoma važan… na taj način se ugrožava čovekovo “mentalno“ zdravlje!

Aha, eto vam sad ono “opa“ što niste odmah razumeli! Sad razumete.

Je l’ znate vi kako sam ja sve to povezala? Evo ovako: ko će normalannapisati, otpevati i na kraju – slušati “Mokra drva, pa neće da gore, smrznuću se ja do bele zore“. Niko, naravno. Ali hoće onaj ko u strahu svaki čas viri u šupu za ogrev. Dalje, “Nećeš čak ni pasulj da mi skuvaš, a kamoli decu da mi čuvaš“ – čista depresija. Čovek je izgladneo, a prosta analiza dotičnih stihova ukazuje na to da ima decu, koju (zbog nametnutog raspusta) nema gde da zbrine, i opet – školski primer depresije. Kad se samo malo udubite, i sami ćete zbrajati zašto neko “suzama lepi tapete“, zašto očajna curica u zapomaže: “Kažu, nismo par zato što si podstanar“. Frustracija, ljudi! E, sad se lepo vratite na onu zvezdicu gore i shvatićete da su pomenuti jednostavno žrtve teške frustracije, lišeni nečega što im pripada, i motivisani za…? Za? Za poeziju!

Srećna Nova Godina,

rodila nam slanina!

Bogu se pomolimo –

odricanje volimo.

Nek nas hladna zima štipa –

daleko nam svinjska gripaaa.

Nek nam grade mostove –

štovaćemo postove.

Neka hapse mafiju –

a mi na terapiju.

Nek nam učkur stegnu jače –

čik da vidim ko zaplačeee!

 

Ocenite članak

Prosečna ocena 5 / 5. Ukupno ocena: 1

Pratite nas na FB stranici:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *