kako latice na cvetu

dok se ne osuse stoje?

zajedno se rode,tako i zive.

kako uskladjeno traju

zajednicki sate broje

isto tako umiru,postaju suve i sive.

jedno ih sunce greje

ista ih svetlost mami.

kako su veselo rasirene.

kako se nocu odjednom u pupoljak stvore

i tako do jutra zive u tami.

a sve tako skladno,bez reci u miru.

kako ptice,stotine njih u jatu

lete ka nekom cilju pa nijedna drugoj ne okalja lice

vec lete skladno, bez reci u miru.

nije njima bitno koja je zadnja,a koja prva

a toliko ja prostranstvo plavo,nebeska ravnica

bitno je da svaka svakoj ledja cuva i tako sklope jato pravo

pa sve budu kao jedna ptica

a sve tako skladno, bez reci u miru.

bokiii nastavice se

cuo sam tu pesmu

ona nesto donosi?

donosi rasplet,donosi resenje.donosi,a neznamo da li jr to ono pravo.donosi kraj!kad ce doci odredices ti,jer on je tu negde ,kod tebe.u tvojoj glavi,na parcetu papira,u obliku pesme?otkud znam.tvoje je vlasnistvo,a svakoga dana sve je blize meni.dovlaci se onako,polako necujno.da me ne povredi.

lukav je on.namerno mi daje do znanja da je tu.ponekad je daleko,mislis nestao je.ponekad tako blizu,kao da sve gotovo je.ponekad naidje u talasima,naletima.pa nas opseda.znas bre ono,kad nerviramo jedno drugo.jebo te tad je jako blizu .onda se odjednom izgubi i nema ga dosta dugo pa opet dodje i baca nas u krizu.

da lukav je on! zeli da ga osetim u sebi,jednom mi je skoro usao u glavu.al’ brzo seydaljio.zahvaljujuci tebi,bila si u pravu.

jos jednom se bio strasno primakao.tad sam pomislio da me je pobedio.ti neizvesni trenuci bili su pravi pakao,nisam verovao da je tako tezak strasno bi me povredio.jedno je zaboravio!

odredices ga ti,u obliku pesme jer bez tvoje dozvole povrediti me nesme ti si njegov gazda i u napred znaj,

strasno se bojim da osetim kraj.

bokiii